Centar za relaksaciju u selu Manđelos na Fruškoj gori prostor je koji porodica Malbašić, zajedno sa prijateljima iz udruženja „Autizam govori srcem“, opremila za učenje i opuštanje dece sa smetnjama u razvoju iz Sremske Mitrovice.
Osim institucionalnog rada u školama i vrtićima, deci sa autizmom je neophodan prostor u kome će u slobodno vreme, kroz igru, učiti i sticati životne navike, a ovakav centar, smešten daleko od grada, u prirodi, nudi mogućnosti i njima, ali i njihovim roditeljima, da uče u uslovima koji su bezbedni i prijatni.
Vikendicu sa dvorištem na Fruškoj gori najpre je kupila porodica Malbašić, kako bi njihova desetogodišnja ćerka Teodora, koja osim autizma i epilepsije ima i nekoliko pridruženih bolesti, što više vremena provodila u prirodi, pošto inače u Mitrovici živi u stanu. Ubrzo su rešili da vikendicu pretvore u centar „Pod istim nebom“, kako bi svi Teodorini drugari na ovom prostoru mogli da se igraju i uče, uz podršku roditelja i stručnih lica, koja su uvek tu kada se organizuje druženje.
– Svako ko je imao dodira sa autističnom osobom, ili bilo šta pročitao, zna da zatvoren prostor frustira decu sa autizmom. Njima je potrebna širina, priroda, jer se tu osećaju najspontanije, smireno i u takvim uslovima oni najbolje uče. Zbog toga smo mi odlučili da napravimo ovaj prostor daleko od grada, van buke i gužve, vrućine i svega onoga što ih ometa u učenju“ – kaže Mirjana Malbašić iz udruženja „Autizam govori srcem“.
Prema njenim rečima, u zvaničnim obrazovnim institucijama koje pohađaju deca sa autizmom u Sremskoj Mitrovici ne radi se dovoljno na sticanju životnih i radnih veština, zbog toga su oni odlučili da naprave jedan svoj kutak, gde bi mogli sve to da rade sa svojom decom.
U Manđelosu će deca moći da sade biljke i da vode računa o njima, zajedno sa roditeljima i stručnom podrškom, jer će na okupljanjima uvek da bude prisutan neko od defektologa. Moći će da brinu o voću, da ga sakupljaju i pripremaju, sve u skladu sa aktivnostima koje oni mogu da isprate.
– Zbog epidemiološke situacije smo to ove godine propustili, ali ostalo nam je da zasadimo cveće i da napravimo mini senzorni vrt, u kome ćemo saditi začinsko bilje, o kome će deca voditi računa. Kasnije možemo da ga sušimo, koristimo ili prodajemo na izložbama na kojima redovno učestvujemo.
Mirjana Malbašić je u celu priču najpre krenula sa suprugom, kako bi svom detetu obezbedili prostor za relaksaciju.
– Prepoznali smo da Teodora ima problem još kao beba, od tada je krenuo naš rad sa njom, a nastavićemo da radimo i dalje. Zadovoljni smo šta smo postigli, iako ona nije mnogo funkcionalna, ali to je zbog dosta pridruženih stanja koja je ometaju. I pored toga, ona je jedna vesela, dobra, topla devojčica, koja je prihvaćena i srećna. Svi mi roditelji težimo tome da nam deca bude srećna – priča Malbašićeva i dodaje da osim svom detetu, svim njenim drugarima sa istim zdravstvenim problemima želi da budu srećni i zadovoljni, za šta im je potreban upravo ovakav prostor.
Za opremanje centra „Pod istim nebom“ najpre im je pomogla društveno-odgovorna kompanija „Eaton“, koje im je poklonila peščanik, Fond za prognana, raseljena i izbegla lica iz Novog Sada donirao je materijal za kućicu sa toboganom, a preko Fondacije Jelena Šantić i projekta „Tvoje mesto u Srbiji“ dobili su deo sredstava za ogradu.
Udruženje „Autizam govori srcem“ zvanično su prošle godine osnovali roditelji dece sa razvojnim smetnjama, pretežno sa autizmom, iz Sremske Mitrovice, mada su oni radili zajedno mnogo pre toga, kao neformalna grupa.
– Okupila nas je ista ideja – da stvorimo što bolje uslove za napredovanje naše dece. Organizujemo kreativne radionice, psihološku podršku roditeljima, rekreativni odlazak na bazen, radionicu tenisa i slično.
Roditelji iz udruženja sami izrađuju i didaktički materijal sa kojim njihova deca rade.
– Čitavu priču sam ja krenula kada je naša devojčica pošla u prvi razred, pošto smo videli da je jako teško zbog toga što za njih ne postoje udžbenici, radni listovi, jer svako ima svoj inkluzivni obrazovni program. Učenje mora da bude zanimljivo, jer je njima pažnja kratka. Treba da je privučete i zadržite toliko da se usvoji neko novo znanje. Zbog toga smo odlučili da didaktički materijal pravimo sami, a za to nam je bio potreban samo štampač i plastifikator. Mnogo je zanimljivo, priključili su se i ostali roditelji i sada pravimo tačno ono što nam je potrebno za našu decu“, priča naša sagovornica i dodaje da je materijal za izradu pristupačan, a da su njime zadovoljni i defektolozi koji rade sa njihovom decom. Kako kaže, do sada su imali dve izložbe u Specijalnoj školi, na kojima su prikazali didaktički materijal koji izrađuju.
Izvor: Media i Reform centar Niš
Foto: MRCN