Pisac Dalibor Vukić rođen je u Vršcu 1984. godine, po struci je diplomirani ekonomista. Zaposlen je u Ministarstvu unutrašnjih poslova od 2003. godine. Njegov prvi roman „Ovenčani slavom“ iz 2021. godine postigao je zavidan uspeh na domaćoj književnoj sceni, a romanom „Patriota“ iz prošle godine nastavio je da osvaja čitaoce. Osnivač je i predsednik strukovnog policijskog udruženja „Srpska policijska unija”.
Prvi je sagovornik u našoj novoj rubrici „Pet pitanja, pet odgovora, bez ustručavanja“.
Kako biste opisali društvo i vreme u kome živimo? Šta vam smeta, šta vas sputava, šta vas čini zadovoljnim?
„Živimo u vremenu velike buke sa malo suštine. Smeta mi površnost, relativizacija istine i osećaj da se normalnost mora braniti. Sputava me atmosfera u kojoj čojstvo i junaštvo često deluje kao budalaština. Ipak, zadovoljan sam jer i dalje postoji mnogo kvalitetnih ljudi. Drago mi je da književnost još uvek ima snagu da probudi čoveka u čoveku“.
Kada biste imali najvišu političku moć, koja bi bila vaša prva tri poteza i zbog čega baš to?
„Prvo bih ojačao institucije i pravosuđe, jer bez pravde nema države. Drugo, obrazovanje bih postavio kao najveći prioritet, jer se budućnost pravi u školama, iz kojih bi izlazio prosvećen narod. Treće, reč struke bih uzdigao na nivo božanskog. Sektor bezbednosti bih „pročistio“ i udario bih na „bele okovratnike“, sistemsku korupciju, jer ona uništava poverenje i tera narod da odustanu od života ovde. Bila bi to država srpskog naroda u kojoj bi manjine imale svoja najšira moguća prava po evropskim standardima. Bilo bi to sekularno društvo, gde bi se verske institucije bavile čovekovom dušom, a ne politikom. Bila bi to Republika na Dositejevskim temeljima čvrsto i beskompromisno utemeljena“.
Na šta ste najviše ponosni u životu – privatno i poslovno, a šta biste da zaboravite – a ne ide vam?
„Privatno sam ponosan što sam sačuvao obraz, karakter i nikad se nisam sklanjao „Golijatima“. Poslovno, što sam ostao veran službi, državi i što sam stvorio književna dela koja govore o vremenu i narodu. A što bih da zaboravim? Neke pogrešne procene ljudi i situacija, ali to su lekcije koje čovek nosi, hteo ili ne“.
Kada čovek može za sebe da kaže da je srećan i zadovoljan ili uvek fali „ono nešto“?
„Čovek je srećan kada mi je porodica živa i zdrava, kada nađe mir i smisao.
‘Ono nešto’ uvek fali, jer smo bića želje, ali prava sreća počinje kad umemo da vidimo i cenimo ono što već imamo“.
Gde ide ovaj svet i mi sa njim?
„Svet ide ka velikim promenama, ali i ka sve većoj zbunjenosti: više informacija, a manje mudrosti. Mi kao društvo stojimo na raskrsnici. Ili ćemo se vratiti vrednostima, znanju i dostojanstvu, ili ćemo kliziti u podelu i samouništenje. Verujem da još imamo šansu i to onu poslednju. Više nemamo prava na greške“.
Miljan Paunović je urednik portala Media Start Info (koji radi iz ljubavi prema novinarstvu, volonterski), a zaposlen je na poziciji zamenika šefa deska na portalu Biznis.rs (zavoleo je i ekonomske-biznis teme). Inače je diplomirani politikolog i autor dva romana „Soba tajni“ i „Tuneli prošlosti“. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).