Aja Sofija od svoje izgradnje 537. godine predstavlja simbol Vizantije, hrišćanstva, pravoslavlja. Izgrađena je u Konstantinopolju, prestonici Vizantijskog carstva.
Prvi put se odvaja od hrišćanstva 1453. godine kada osmanski sultan Mehmed II Osvajač sa svojom imperijom osvaja Konstantinopolj i izdaje naredbu da se ova crkva pretvori u džamiju. Kao džamija egzistira sve do sredine 20. veka, kada u modernoj i sekularnoj Turskoj dobija status muzeja, da bi je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, 10. jula ove godine, proglasio džamijom.
Vrhovni upravni sud Turske, nakon manje od 20 minuta većanja, poništio je odluku Kemala Ataturka i time omogućio Erdoganu da vrati Aja Sofiji status džamije. Ovaj potez predsednika Turske izazvao je prilično mlake reakcije, naravno, ukoliko izuzmemo reči patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, kao i nekih ministara Grčke Vlade, koji su jednistveni u stavu da je ovo ugrožavanje hrišćanske i svetske civilizacije, da produbljuje nesklad između hrišćanskog i muslimanskog sveta i da dugoročno može izazvati fanatizam kako religiozni tako i nacionalistički.
Ne možemo reći da nas je ovakvo postupanje sadašnjeg predsednika Turske naročito iznenadilo. Redžep Tajip Erdogan dugo je koristio ovu „kartu“ u diplomatskom ratu sa silama Zapada, podsetiću da je upravo ovime pretio predsedniku SAD-a Donaldu Trampu, onda kada je Tramp govorio o suverenitetu Izraela nad Jerusalimom, s tim u vezi ova odluka Erdogana se može posmatrati i kao osveta.
Sa druge strane ono što je iznenadilo jeste isuviše blaga reakcije zvanične Rusije, koja je u svom saopštenju navela da se radi o unutrašnjem pitanju Turske. Od pravoslavne Ruske Federacije se svakako očekivala snažnija kritika.
Ono na šta bih se osvrnuo jeste i to da slučaj Svete Sofije nije samo presedan, jedan usamljen slučaj, šta više vraćanje u status džamije može se posmatrati kao deo jednog širokog fronta protiv hrišćanstva u Turskoj. Naime sudbinu Svete Sofije deli i Crkva Svetog Spasa, a ako odete u Iznik, nekadašnju Nikeju, nećete naići ni na šta što bi svedočilo da se upravo u tom mestu održao prvi vaseljenski sabor, a Crkva Svete Mudrosti, biser Nikeje, sada je, pogađate, džamija. Svaka od ovih crkava svedoči istoriji civilizacije, istoriji hrišćanstva, ikonopis, freske koje oslikavaju sve ove crkve imaju nemerljiv značaj za čitavu ljudsku civilizaciju. Baš zbog svega navedenog Aja Sofija se nalazi pod zaštitom Uneska što per se dokazuje da u pitanju nije “unutrašnja stvar” Turske. Međutim Erdogan na ovaj način samo još jednom demonstrira svoju silu i moć, koja uistinu slabi, te se ovo može posmatrati kao jedan od poslednjih „kečeva u rukavu“. Sigurno da će sada položaj Turske države na međunarodnom planu biti slabiji, jer je ovim potezom, Erdogan izgubio jedan od svojih glavnih „diplomatskih oružja“.
Nadam se da će u narednom period međunarodna zajednica nastojati da ovaj problem reši, jer kulturološki, istorijski značaj Svete Sofije prevazilazi volju jednog čoveka, jedne države, ovakvi spomenici kulture, još jednom ponavljam, imaju nemerljiv značaj za čitavo čovečanstvo i ne mogu se posmatrati kao unutrašnje pitanje države.
Posmatrajući sve navedeno, na kraju ne mogu izostaviti bojazan koja se u meni javlja povodom srpskih svetinja na prostoru naše južne pokrajine, ali i na prostoru Crne Gore. Zaštita Uneska se nije pokazala, barem za sad, kao adekvatna kada je u pitanju slučaj Svete Sofije, kako onda ne postaviti pitanje, šta će sutra biti sa Gračanicom, Dečanima, Bogorodicom Ljeviškom? Da li sudbina Svete Sofije čeka i njih?
Tekstovi objavljeni u rubrici “Skener” predstavljaju stavove autora tekstova i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.
Dimitrije Andrejić je diplomirani pravnik Pravnog fakulteta u Nišu, koosnivač i zastupnik Studentske asocijacije „MAAT“.