Čovek i društvo 21. veka nesumnjivo se nalaze u dubokoj krizi, društvenoj i moralnoj. Devijacija čoveka sve je više izraženija, međutim to moderno društvo dočekuje širokih ruku. Koren ovog problema nalazim u sveopštoj individualizaciji.
Da bih pojasnio ovaj problem moram se osvrnuti na to šta bi društvo trebalo da predstavlja. Luj de Bonal kaže: „Reč je o društvu koje je stvorio Bog, društvo uobličava karakter i život svakog pojedinca, a ne obratno:“. Međutim svedoci smo da čovek pod plaštom individualizma poriče ovakvo shvatanje društva. Prosečan čovek ističe sebe kao jedinku i svoj sistem vrednosti stavlja pred društvo i zahteva da mu se društvo podredi. Sama ta ideja da se u prirodnoj hijerarhiji čovek stavi ispred društva jeste apsurd. Ne može se moral izvesti uz razuma pojedinca, niti se čovek može odreći svakog autoriteta i staviti sebe na vrh piramide priordne hijerarhije. Čovek koji ne vidi autoritet u institucijama društva, kao što su porodica, društvo, država, crkva, sklon je devijaciji, šta više odricanje od autoriteta pospešuje devijaciju čoveka. Spoznaja i prihatanje autoriteta utiče na čoveka na taj način što u njemu javlja osećaj pripadnosti društvu i kao deo društva čovek će delati u interesu zajednice.
Uzroci porasta devijacije i devijantnog ponašanja kod čoveka jesu brojni, a svoj koren imaju u već pomenutom odricanju od autoriteta. Nerazumevanje značaja i nipodaštavanje obrazovanja i porodice možemo uvrstiti u jedne od suštinski bitnih uzroka devijacije društva.
Nedovoljno i nekvalitetno, a dodao bih i lažno obrazovanje jedan je od ključnih uzroka propadanja modernog društva. Stepen obrazovanja jedne zajednice, jasno pokazuje u kakvom se stanju ta zajednica nalazi. Sistemsko urušavanje obrazovnog sistema, pre svega Bolonjskom deklaracijom koja kao svoj rezultat ima „hiperinflaciju kadrova“ i masu kupljenih diploma, dovelo je do toga da se društvo nađe na stranputici.
Suštinski bitan fragment jednog društva pored obrazovanja jeste porodica i ona predstavlja osnovnu ćeliju društva. Iz problema sa kojima se susreće „moderna“ porodica možemo izvesti i probleme društva. Nepoštovanje institucije porodice dovodi do disfunkcionalnih porodica iz kojih prirodno proizilaze ljudi sa „poremećenim“ sistemom vrednosti koji svojim kasnijem ponašanjem ostavljaju snažne posledice po društvo. Svedoci samo svakodnevnog nipodaštavanja tradiconalnih vrednosti, a u središtu tih vrednosti jeste porodica. Destrukcija tradiconalne i po mom mišljenju jedine ispravne porodice, vrši se svakodnevno, kroz medije, putem društvenih mreža i na svaki drugi način. Moderno društvo odbacuje sve sličnosti sa tradicionalnom porodicom, ali se ne zadržava na tome, već kritikuje tradiconalnu porodicu kao anahronu i teži čistoj suprotnosti, pa se tako danas sve ređe mogu sresti velike porodice sa više od troje dece, kao porodice se predstavljaju neprirodne zajednice i slično.
Moderno društvo krije se od društvene odgovornosti iza vela individualizma i progresa i ubrzano ide ka potpunoj društvenoj anarhiji. Na tom putu vodi se nekim sopstvenim „imaginarnim“ sistemom vrednosti koji je u toj meri promenljiv, zavisno od interesa društva, da je pitanje da li se uopšte može nazvati bilo kakvim sistemom, Smatram da se društvo kako posebna institucija, ali i čovek kao deo te institucije moraju trgnuti iz kandži modernog doba, globalizma i svega onog što nam mainstream nameće. Ako devijaciju definišemo kao ideološko zastranjivanje ili skretanje čoveka sa pravog puta, upravo povratak tradiconalnim, konzervativnim vrednostima i idejama, kao i poštovanje autoriteta prirodnih institucija može biti ono što će čoveka vratiti na pravi put.
Foto/Cover: Pixabay.com
Tekstovi objavljeni u rubrici “Glas mladih – “MAAT A.S.”” predstavljaju stavove autora tekstova i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.