Ostalo je još tačno nedelju dana do sastanka predstavnika Srbije i takozvane države Kosovo koji će biti održan u Vašingtonu.
Postoji mogućnost da sastanak u Beloj kući tog 4. septembra bude „uveličan“ i prisustvom Donalda Trampa predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Kalkulacija da će se na ovom iščekivanom sastanku pojaviti prvi čovek jedne od vodećih svetskih sila izazvala je dosta polemike, a kao ključno pitanje izdvojilo se: „Znači li ovo konačni sporazum Beograda i Prištine?“.
Odgovor je jasan, predstavnici zvaničnog Beograda i privremenih institucija u Prištini prilično su daleko od bilo kakvog „konačnog“ sporazuma. Naravno, treba imati na umu i to da se za dva meseca u Americi održavaju predsednički izbori, te se moguće prisustvo predsednika Trampa može posmatrati i kroz prizmu predizborne kampanje. Neće konkretno pitanje Kosova odlučiti ishod izbora u Americi, ali ako posmatramo tendenciju Trampove administracije da sprovodi drugačiju spoljnu politiku od one koju su sprovodile demokrate možemo zaključiti da Donald Tramp želi i na pitanju Kosova da osvoji poen u izbornoj trci. U prilog ovoj tvrdnji se može razumeti i pominjanje Srbije na velikoj konvenciji Republikanaca, gde se Srbija pominje kao samo jedna od država koja je na svojoj koži osetila nekadašnju ratobornu politiku Amerike.
Tema sastanaka u Vašingtonu, barem zvanično, jeste ekonomija. Spekuliše se o sporazumu koji se tiče avio i železničkog saobraćaja, čak se ne isključuje i mogućnost zajedničke velike investicije koja bi zasigurno primorala na saradnju Srbiju i takozvano Kosovo. Ako posmatramo trenutnu geopolitičku situaciju i to da se promene na međunarodnoj sceni kreću u smeru koji odgovara Srbiji, svaki ekonomski sporazum koji ne dira u suverenitet Republike Srbije, a očigledno pokazuje nameru da se poboljša život svih ljudi na prostoru južne srpske pokrajine, nikako ne može biti štetan po srpske interese.
Međutim, šta je ono što bi trebalo da zabrine javnost u Srbiji, ne samo uoči sastanka 4. septembra u Beloj kući, već uopšteno kada govorimo o pregovorima između Beograda i Prištine?
Javnost u Srbiji ne može i ne sme biti imuna na prilično nevešte izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojima on ukazuje kako je Kosovo izgubljeno, ali se pažnja javnosti mora usmeriti i na zloupotrebu kosovskog pitanja u cilju unutrašnje političke borbe sa neistomišljenicima. Pre svega konstantno insistiranje da je tačku na sudbinu kosovskog pitanja stavio Međunarodni sud pravde, što je poslednji put učinjeno 26. avgusta na zajedničkoj konferenciji predstavnika Republike Srbije i Republike Srpske, nema nikakvog razumnog osnova. O odluci MSP-a se može govoriti mnogo, ali suštinski je važno reći da je reč o savetodavnom mišljenju koje ni na koji način nije zaokružilo i onako nepostojeću nezavisnost Kosova.
Ono što bi takođe trebalo da izazove zabrinutost građana Srbije jeste namerno neisticanje rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti, koja je uz Ustav Republike Srbije jedan od argumenata koji Srbiju čini pravno nadmoćnom u „sukobu“ sa tzv. Kosovom. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne samo da ne ističe rezoluciju 1244, on se distancira od nje i potpuno netačno ističe da između Savezne Republike Jugoslavije koja se pominje u tekstu rezolucije i između Republike Srbije ne postoji pravni kontinuitet.
Dakle, ako sagledamo sve faktore koji nesumnjivo utiču na razvoj odnosa Beograda i Prištine, možemo zaključiti da srpski narod očekuje bitka na dva fronta, unutrašnjem i spoljašnjem.
Predstavnici Srbije morali bi da na sastanak 4. septembra pođu sa jasnim stavom da se Ustav jedne međunarodno priznate države i članice Ujedinjenih nacija mora poštovati, „crvena linija“ u pregovorima sa Prištinom mora biti poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sa Kosovom i Metohijom u njenom sastavu.
Tekstovi objavljeni u rubrici “Glas mladih – “MAAT A.S.”” predstavljaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.
Foto: Pixabay.com/Youtube/Screenshot
Dimitrije Andrejić je diplomirani pravnik Pravnog fakulteta u Nišu, koosnivač i zastupnik Studentske asocijacije „MAAT“.