petak, 22 januar

Dr Ivković: „Lekari određuju da li ste za bolničko ili kućno lečenje“

Dr Ivković: „Lekari određuju da li ste za bolničko ili kućno lečenje“

Doktor Aleksandar Ivković je jedan od onih lekara koji pažljivo prati situaciju u vezi sa korona virusom, i koji je i sam bolovao od ovog opakog virusa.

Radiolog doktor Ivković, veoma podrobno analizira na svom blogu „Ljudi i laži“ i korona virus i to radi stručno, objektivno, realno i što je možda najvažnije bez paušalnih prognoza i ocena. Njegove savete „kako se lečiti kod kuće“ prenosimo i na našem portalu. Ne zaboravite, ipak, kao što i sam doktor kaže, na prve znake simptoma javite se u kovid ambulantu! Ne čekajte, jer svako odlaganje može još više da zakomplikuje zdravstveno stanje obolelog.

Doktor Ivković nam daje korisna uputstva kako se izboriti sa korona virusom:

„Najveći broj obolelih se leči kod kuće. Ukratko ću dati neke savete. Ovo ne menja savete koje dobijete od lekara koji vas je pregledao, služi za one koji nisu dobili savete.

Postoji nekoliko stvari na koje mora da se obrati pažnja. One određuju da li ste za bolničko ili kućno lečenje. Bilo šta od sledećeg da se dogodi obavezno se javite lekaru:

– naglo pogoršanje disanja. Brojite koliko udisaja imate u jednom minutu i to zapisujte. Ako nemate oksimetar (a većina nema) to vam je jedan od pokazatelja kakvo vam je stanje pluća. Normalan broj udisaja je 12 do 16. Kod dece je veći, kod starijih manji. Ukoliko se to pogoršava (broj raste) i osećate da ne možete da udahnete, potrebno je da se javite lekaru

– nagle glavobolje koje se ne smiruju nakon lekova. Očekuje se da će u jednoj fazi sigurno doći do nastanka glavobolja. Ono što je važno je da mogu da se smanje lekovima. Ako se to ne dešava obavezno je da se javite lekaru

– uporno povraćanje koje ne staje. Povraćanje je jedan od simptoma koji se očekuju. Ne treba paničiti ali je važno da se zaustavi jer može voditi u dehidraciju. Ako nikako ne staje, opet mora kod lekara

– uporan proliv koji ne može da se zaustavi. I proliv je jedan od simptoma koji se očekuju. Ako ne staje sa lekovima onda je potrebno javiti se lekaru.

Obavezno treba voditi računa da ne dođe do dehidracije. Iz iskustva, nikome u kući nije prijala obična voda. Nađite tečnost koja vam prija. Šumeće vitamine, sokove, čajeve. Bilo šta. Bitno je da se održi hidracija organizma. Oni koji su bili bolesni zimi tvrde da im je prijalo toplo, oni bolesni leti, hladno. Nije bitno šta, bitno je da se unosi tečnost.

Ako dođe do porasta temperature obarajte je. Ne morate da čekate onih 38.5 C. Obarajte je da vas ne iscrpi maksimalno. Brufen, paracetamol, nije važno šta. Ono što vam prija.

Odmarajte, ne krećite se, posebno ne savijajte se glavom napred i na dole.

Kada nakon dugog ležanja ustajete, može se desiti da osetite mučninu i vrtoglavicu. Prvo malo sedite a tek onda ustanite.

Mentalne reakcije se drastično menjaju. Nije strašno ako postanete preosetljivi, proći će.

Gubitak mirisa i ukusa se dešava skoro redovno. Prolazno je.

Ako ima načina kontrolišite pritisak. Puls možete uvek. Bitno je da nema velikih oscilacija, s time da uvek brzina otkucaja raste sa porastom telesne temperature.

Važno je da se hranite. U nekim trenucima je to teško. Izaberite ono što vam prija, šta god je to. Samo jedite, potrebno vam je. Vitamine ako možete unosite putem voća i povrća. Uopšte nije važno šta jedete, bitno je da unosite hranu. Manite se dijeta, „zdrave“ ishrane i sličnih gluposti. Treba vam sve. Supe su se uvek pokazale kao korisne. Salate vam donose vitamine. Povrće je neophodno zbog više razloga. Meso vam donosi preko potrebne proteine na brz način.

Puno ljudi, ne zna se procenat još uvek, ima posledice preležane bolesti. Nekada su te posledice u vidu hronične bolesti a nekada je to dugački kovid, stanje u kome osećate zamor i neki od simptoma, jednostavno, osećate se loše.

Nema nekog posebno važnog saveta, uglavnom su opšti. Ne smete da se izlažete jakim fizičkim naporima. Šetnje se preporučuju, koliko možete, ako prvi dan možete sto metara, onda sto. Nakon nekog perioda moći ćete da se šetate duže. to vam je neophodno.

Balansirajte ishranu. Unosite sve što vam je potrebno, ne zanosite se nekim ekstremnim dijetama i preporukama koje se ne sastoje od svega.

Još jednom ću ponoviti. Ovaj savet je za one kojima nije rečeno šta da rade. Ne menja ono što vam je rekao lekar koji vas je pregledao. Ne uzimajte lekove na svoju ruku. Imam i preporuku za lekare i pitanje – zašto se daju antibiotici kada ih niko ne preporučuje? Preventivno – to ne postoji. Stvoriće se rezistencija.

Ne mogu da vam dam savet kako da se zaštitite. Očigledno je da ima dosta onih koji se šetaju a zaraženi su. Neki ne znaju, neki znaju ali su neozbiljni. Krizni štab, nažalost, deluje da je potpuno izgubio sve konce. Čak i ako nije, svojim izjavama doprinose toj atmosferi”.

Foto/Cover: Dr Aleksandar Ivković/Privatna arhiva

Komentari

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *