U prvom izdanju romana Frankenštajn iz 1818. godine autor je ostao anoniman jer je u to vreme bilo nepreporučljivo da se žena bavi pisanjem.
Ono što bi nas danas daleko više iznenadilo jeste činjenica da je Meri Šeli dok je pisala svoje najpoznatije delo imala samo 18 godina.
Nastanku ovog romana kumovala je erupcija vulkana Tambora u Indoneziji 1815. godine koja je odnela tokom erupcije više od 10.000 života, a kao posledicu imala velike atmosferske promene širom sveta pa je 1816. godina zabeležena kao „godina bez leta“. To je upropastilo plan Meri Šeli da zajedno sa svojim mužem i nekoliko prijatelja u društvu Lorda Bajrona leto na Ženevskom jezeru provedu u prirodi. Tmurni dani su ih primorali da vreme provode zatvoreni u vili gde su se zanimali pričanjem popularnih kratkih horor priča.
Druženje je kulminiralo idejom da se takmiče u tome ko će napisati bolju horor priču. Bajron je napisao fragment baziran na legendama o vampirima za koje je čuo na putovanju Balkanom čime je inspirisao Džona Polidorija da napiše Vampir 1819. godine i učini da ovaj balkanski mit zaživi u svetu. Šeli je nekoliko dana provela bez inspiracije, a onda je usnila čudan san koji ju je inspirisao da napiše priču o „modernom Prometeju“, naučniku koji sastavljajući delove tela pokušava da stvori život.
Izvor: Paralaksa
Foto: Boris Karlof – “Frankenštajnova nevesta” 1935. godine – Universal Studios, NBCUniversal
Bojan Džodan je saradnik portala Media Start Info, multimedijalni umetnik iz Beograda i urednik bloga Paralaksa.