Ako je verovati predanju Arhimed je direktno iz kupatila istrčao go na ulice Sirakuze ushićen rešenjem problema uzvikujući „Eureka!“.
Na anegdotu o Arhimedu nailazimo kod Vitruvija tek dva veka nakon vremena u kome je živeo Arhimed. Zbog toga nismo sigurni da li se njegovo „eureka“ odnosilo na rešenje problema ispitivanja čistoće legure od koje je izlivena kruna ili na rešenje problema gaza najvećeg broda tog vremena – naručeni poklon Sirakuze Hijeron II kralju Egipta Ptolomeju III.
Iako su detalji anegdote prekriveni velom vekova koji su protekli, eureka momenat u kome dolazimo do iznenadnog rešenja nekog problema jednako je svež i misteriozan i danas. Ako bismo ponovo zaronili u antička predanja u potrazi za objašnjenjem ovog fenomena zanimljivo tumačenje bi nam dala Sokratova ideja anamneze koju ilustruje Platon u svom delu Menon.
On opisuje Sokrata kako pred neškolovanog roba postavlja matematički problem koji rob očekivano ne zna da reši. Međutim, Sokrat ga traži da korak po korak potvrdi njegove pretpostavke i navodi roba da dođe do rešenja, pa tvrdi da je na taj način pokazao da naša duša zna sve ali je od šoka u trenutku rođenja sve i zaboravila. Tako je najveći učitelj koji je ostao upamćen po svojoj devizi „Znam da ništa ne znam“, ujedno tvrdio i da sve znamo samo je potrebno da se podsetimo.
Izvor: Paralaksa
Foto: Arhimed – Rezbarija iz XVI veka
Bojan Džodan je saradnik portala Media Start Info, multimedijalni umetnik iz Beograda i urednik bloga Paralaksa.