Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS je povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije (IDAHOT), 17. maja, saopštio da u Srbiji i dalje postoji značajan jaz između formalne zaštite od diskriminacije i svakodnevnog iskustva LGBTIQ+ osoba, koje često obeležavaju nesigurnost i nepoverenje u dostupne mehanizme zaštite.
Podaci koje je Centar prikupio o iskustvima LGBTIQ+ osoba u Srbiji tokom 2025. godine pokazuju da se ključni izazovi najčešće pojavljuju u tri oblasti – bezbednosti u svakodnevnom životu, položaju u radnom okruženju i pravnoj sigurnosti, prenosi portal Danas.
Više od polovine učesnika i učesnica u anketi navelo je da je u poslednjih godinu dana doživelo neki oblik diskriminacije zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, dok je 47,7 odsto prijavilo neki oblik nasilja.
Gotovo polovina (49,5 odsto) navodi da je govoru mržnje izložena svakodnevno ili nedeljno, najčešće na društvenim mrežama, u komentarima na portalima i u javnom prostoru, naveo je Centar IDEAS, ocenivši da ti podaci ukazuju da se položaj LGBTIQ+ osoba ne može posmatrati samo kroz postojanje formalnih prava već i kroz svakodnevni osećaj sigurnosti, mogućnost otvorenog učešća u društvu i poverenje u institucije.
Navodeći da poseban izazov ostaje radno okruženje, IDEAS ukazuje da među zaposlenim LGBTIQ+ osobama, više od 68 odsto ispitanih navodi da često ili skoro uvek izbegava da na poslu govori o privatnom životu, dok samo 27,1 odsto navodi da njihova kompanija ima politiku nediskriminacije koja eksplicitno prepoznaje seksualnu orijentaciju i rodni identitet, a 9,3 odsto navodi da se u kompaniji organizuju obuke o LGBTIQ+ inkluziji.
Kao najvažnija prava koja bi zakon trebalo da uredi, ispitani nisu naveli simbolička pitanja već situacije u kojima je zaštita privatnog i porodičnog života presudna: donošenje medicinskih odluka u hitnim slučajevima, zaštitu zajedničke imovine i nasleđivanja, kao i mogućnost ostvarivanja zdravstvenog i socijalnog osiguranja preko partnera ili partnerke.
Centar IDEAS smatra da IDAHOT treba da bude povod za miran i argumentovan razgovor o tome kako institucije, poslodavci, obrazovni sistem i organizacije civilnog društva mogu doprineti većoj sigurnosti, jednakom tretmanu i dostupnijoj podršci za LGBTIQ+ osobe u Srbiji.
Izvor: Danas