Krovna organizacije mladih Srbije od 2017. godine sprovodi istraživanja o potrebama mladih, te im je jedna od tema i “Mladi i tržište rada“.
Rezultati istraživanja objavljenih u „Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2020“, ukazuju da se broj mladih nezaposlenih ljudi smanjio, kao i jaz između onih koji bi otišli da rade u inostranstvo i onih koji bi posao potražili u Srbiji, ali i na to da su mladi nezadovoljni životnim standardom i da se posao najčešće dobija „preko veze“.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj mladih nezaposlenih u maju 2020. godine iznosio je 104.702. To praktično znači da jednu petinu ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina.
Prema rečima Miljane Pejić, programske menadžerke KOMS-a, pitanje zaposlenja je tema broj jedan kod mladih ljudi, a ovoj temi smo sa Pejićevom razgovarali u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“.
– Što se više udaljavamo od Beograda raste procenat nezaposlenih mladih između 15 i 30 godina starosti. U Beogradskom regionu on je 16 odsto, region Vojvodine broji 18 odsto, Istočna i Južna Srbija imaju 21,3 odsto nezaposlenih, Zapadna i Centralna Srbija 20 odsto, Kosovo i Metohija 29,5 odsto – kaže naša sagovornica i dodaje da se smanjuje rodni jaz nezaposlenih, posebno za mlade devojke i muškarce od 25 do 29 godina. Ove godine je broj nezaposlenih oba pola sličan, ranije je značajno bilo više nezaposlenih žena u ovoj uzrasnoj kategoriji.
Pejićeva kaže da je njihova organizacija ove godine realizovala analizu javnih konkursa Ministarstva omladine i sporta za programe i projekte od javnog interesa za omladinski sektor, uključujući i konkurs za projekte za unapređenje zapošljavanja mladih. Više od polovine projekata dodeljeno je udruženjima u Beogradu.
– Organizacije koje su registrovane u Beogradu dobile su najveću podršku – 57,79 odsto projekata za unapređenje zapošljivosti, a to nam govori da je teritorijalna rasprostranjenost na neki način zapostavljena. Manji broj podržanih predloga projekata je iz Vojvodine – 15,38 odsto, Zapadne i Centralne Srbije oko 15,38 odsto, a samo 11,54 odsto podržanih projekata je iz Južne i Istočne Srbije. Sa Kosova i Metohije nije podržan ni jedan projekat.
Za mlade ljude u Srbiji su prilikom pronalaženja posla najvažniji kriterijumi zarada i mogućnost napredovanja. Ovo su i najčešći razlozi zbog kojih mladi odlaze iz Srbije.
– O uslovima rada i radnim pravima došli smo do podataka da je devet odsto mladih nezadovoljno, 20 odsto njih je uglavnom nezadovoljno, 22 odsto su veoma zadovoljni, dok je najveći broj njih zadovoljan ovim kategorijama. Pristojnom platom smatraju onu od 65.000 do 100.000 dinara, dok je prosečna daleko ispod onoga što žele – priča Pejićeva.
Istraživanje je pokazalo da mladi misle da je za dobijanje posla najvažnija politička ili rođačka veza, kao i članstvo u političkoj partiji.
– Primarni razlog zbog koga mladi žele da odu iz Srbije je pravo na dostojanstven život, to smatra 36 odsto njih, a odmah iza njega je bolji životni standard. Naše istraživanje je pokazalo i to da je značajan broj mladih zaposlen na poziciji za koju nisu školovani – oko 62 odsto, nešto više od trećine mladih je svesno još u toku obrazovanja da neće raditi posao za koji se školuje, i to je veoma poražavajuće.
Ono što pokazuje da su mladi svesni situacije u kojoj žive govori i podatak da je 93 odsto njih spremno da se prekvalifikuje da radi druge poslove dok ne nađe adekvatan posao u struci – objašnjava naša sagovornica i dodaje da je značajniji broj mladih ove godine odlučio da ostane u Srbiji, da to ima veze i sa korona virusom te da su se nacionalne granice pokazale kao neobično važne u celoj ovoj situaciji.
Pejićeva kaže da prostor za delovanje vide u međusobnom dijalogu ne samo sa institucijama, već i sa mladima, u saslušavanju njihovih potreba i želja.
– Prošle godine mladi iz raznih organizacija susreli su se sa premijerkom Anom Brnabić i održan je dijalog. KOMS je bio medijator ovog događaja, na temu zapošljavanja mladih. Govorilo se o tome da institucije više treba da se pozabave socijalnim preduzetništvom i ekonomijom, i da na taj način podrže mlade preduzetnike, što bi dovelo do prvog radnog iskustva.
U državama članicama Evropske unije postoji praksa – program zapošljavanja mladih, gde se članice obavezuju da se svim mladima do 25 godina starosti koji nisu u sistemu obrazovanja ili zaposleni obezbedi posao ili mogućnost daljeg školovanja – praksa, kako bi nastavili svoj razvoj. Postoji i rok od četiri meseca da se mladoj osobi ponudi rešenje. Naša sagovornica kaže da mi još uvek nemamo taj sistem pomoći mladima.
– Kod nas to još uvek nije zaživelo, a budući da nismo članica nismo ni u obavezi da primenjujemo ovu praksu. Ipak, ni Severna Makedonija nije članica EU, ali primenjuje ovaj primer dobre prakse za obuku i obrazovanje mladih – ističe Pejićeva.
Kompletne rezultate istraživanja „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2020″ pogledajte na ovom linku.
Tekst je urađen u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija.
Foto: Unsplash/Pixabay/MSI
Miljan Paunović je urednik portala Media Start Info (koji radi iz ljubavi), zaposlen je na poziciji zamenika šefa deska na portalu Biznis.rs (zavoleo je i ekonomske-biznis teme), inače je diplomirani politikolog i autor dva romana „Soba tajni“ i „Tuneli prošlosti“. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
[…] jedan za mlade ljude u Srbiji, piše urednik portala Media Start Info Miljan Paunović u trećem članku nastalom u okviru projekta “Puls Evrope – medijske posete […]