Na spisku civilizacijskih dostignuća koja su sačuvala najviše života, često se u samom vrhu, uz bakteriološki ispravnu vodu, navodi i vakcinacija.
Kao što nam je teško da zamislimo svet u kome nemamo pristup ispravnoj vodi tako nam je teško da dočaramo koliko bi svet danas bio drugačiji da ne postoje vakcine. Naši preci koji su živeli pre široke primene vakcinacije i strahovali od bolesti kao što je iskorenjena bolest velikih boginja, moguće da bi imali problem da razumeju današnji svet u kome i dalje postoji strah, ali ovaj put ne od bolesti već od leka.
Još u XVIII veku, zajedno sa pretečom vakcinacije u toku koje se na otvorenu ranu nanosio uzorak iz čira kravljih boginja, postojao je i pokret koji je širio strah da bi takva procedura mogla za posledicu imati rast rogova kod čoveka. Moderna vakcinacija i savremena kultura zahtevaju ipak kvalitetniju argumentaciju ukoliko neko želi da izrazi sumnju u ispravnost vakcinacije. Jedan takav argument, koji je duboko poljuljao poverenje u vakcinaciju, pojavio se 1998. godine kada je doktor Endru Vejkfild sa 12 kolega objavio studiju slučaja u prestižnom medicinskom časopisu The Lancet. Vejkfild je tvrdio da njegova studija ukazuje na vezu između pojave autizma i MMR vakcine kod dvanaestoro dece objašnjavajući mogući mehanizam koji dovodi do oštećenja mozga.
Teška optužba na račun svetog grala medicine privukla je pre svega ogromnu pažnju naučne zajednice, a verovatno ne bi ni imala veliki uticaj na široku javnost da Vejkfild nije održao konferenciju za medije. Vejkfild je na konferenciji svoje tvrdnje približio širokoj populaciji čime je dobio podršku mnogih poznatih ličnosti, a to je doprinelo da se njegova teorija raširi celim svetom i duboko potkopa poverenje u vakcinaciju.
Odgovor naučne zajednice morao je biti temeljan i spor, a u svojoj stručnosti ostao je manje pristupačan široj javnosti. Usledio je niz ispitivanja širom sveta u kojima je na mnogo većim uzorcima od više stotina autistične dece, proveravana svaka stavka Vejkfildovog mehanizma. Kada je pokazano da Vejkfildova teza pada u vodu po svim pretpostavkama, odlučeno je da se sprovedu i detaljna ispitivanja o mogućnosti postojanja bilo kakve druge veze između autizma i vakcinacije. Najopsežnija studija tog tipa sprovedena je u Finskoj u toku koje je nadzirano vakcinisanje 1.800.000 dece, a koja nije pokazala nikakvu uzročno-posledičnu vezu između vakcine MMR i pojave autizma.
Do preokreta je došlo 2004. godine kada je 10 koautora spornog rada odlučilo da povuče svoje potpise i prizna da nisu na ispravan način došli do objavljenih zaključaka. To je privuklo pažnju istraživačkog novinara Brajana Dira da detaljno ispita ceo slučaj. Priča koju je on otkrio bacila je potpuno novo svetlo na Vejkfildov rad. Brajan je otkrio da je grupa advokata 1996. godine, 2 godine pre objavljivanja kontraverznog rada, angažovala Vejkfilda u želji da tuži proizvođače MMR vakcina. Radilo se o ogromnom i direktnom sukobu interesa, a osim toga sukob interesa je bila i činjenica da je Vejkfild 1997. godine patentirao vakcinu koja je bila alternativa MMR vakcini.
Ovakva situacija dovela je do još detaljnijeg istraživanja od strane Opšteg medicinskog saveta u Velikoj Britaniji, a kao rezultat je primećen ceo niz dodatnih propusta, od sukoba interesa i nedoslednosti u samom istraživačkom radu do neetičkog tretiranja dece koja su bila deo studije. Naredne 2011. godine kada su medicinski izveštaji o Vejkfildovim pacijentima dospeli u javnost postalo je očigledno da je Vejkfild lažirao čak i osnovne podatke tako da budu u skladu sa zaključcima koji su mu išli na ruku.
Detaljna i temeljna naučna istraživanja neupitno su razotkrila Vejkfildovu prevaru i dovela do oduzimanje njegove medicinske licence, ali šteta koju je naneo svojom podvalom bila je ogromna i obeležena je kao najštetnija medicinska podvala 20. veka. Iako danas znamo da su iza Vejkfildovog rada stajali sitni lični interesi i dalje je teško izboriti se sa ehom popularnih ličnosti koje su godinama ponavljale njegovu priču. Cela situacija je smanjila obuhvat vakcinacije MMR što je urušilo i plan Svetske zdravstvene organizacije po kome bi male boginje bile iskorenjene do 2010. godine u Evropskoj regiji. Osim toga, cela afera održala je nivo paranoje do danas, pa smo nespremno dočekali pojavu novog soja koronavirusa kao i vakcinaciju protiv bolesti COVID-19.
Bojan Džodan je saradnik portala Media Start Info, multimedijalni umetnik iz Beograda i urednik bloga Paralaksa.