Nove članice Evropske unije članstvo u tom bloku koriste kao instrument za iznuđivanje ustupaka od svojih prvih suseda i to, kao što pokazuje najnoviji primer Bugarske i Makedonije, nije izuzetak, već postaje pravilo koje preti da se ponovi, piše u komentaru agencija Anadolija.
Nekadašnje naizgled prihvatljivo uverenje da će proširenje EU dovesti do evropeizacije novih članica i do efekta prelivanja na zemlje u njihovom susedstvu diskretno je sahranjeno, ocenio je u autorskom tekstu profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sarajevu Hamza Karčić.
– Iliberalni zaokret u mnogim državama članicama koje su se EU pridružile od 2004. godine pokazuje da je evropeizacija reverzibilan proces. Politika opstrukcije koju su nove članice sprovodile prema susedima potkopala je ideju evropeizacije koja je pre deset godina bila moderna – navodi se analizi.
Karčić u tekstu podseća da je Bugarska u novembru prošle godine blokirala otvaranje pristupnih pregovora sa svojim prvim susedom Severnom Makedonijom. To je, kako navodi, treća prepreka za Skoplje na putu u EU, nakon onih koje su joj prethodno postavljale Grčka i Francuska.
Međutim, veto Bugarske nije nikakav usamljen primer. Slovenija je 2009. godine blokirala članstvo Hrvatske zbog spora oko granice u Piranskom zalivu.
Zatim je 2016. godine Srbija optužila Hrvatsku da blokira njene pristupne pregovore, navodno zbog položaja hrvatske manjine, podseća se u komentaru.
U tekstu se dodaje se da je realno očekivati da će i Srbija, koja je u evrointegracijama daleko više odmakla od BiH, kada uđe u EU pokušati da iskoristi tu novu prednost kao što su to pre nje učinile i Slovenija i Hrvatska, i da će se u tom slučaju BiH naći između Srbije i Hrvatske koje prete mogućim vetom.
Izvor: Euractiv.rs