четвртак, 7 новембра

Lazar Petrović: „Amerika značajno utiče na unutrašnje odnose NATO članica“

Lazar Petrović: „Amerika značajno utiče na unutrašnje odnose NATO članica“

Nakon završetka drugog svetskog rata došlo je do podele Evrope. Suštinski, istočni deo Evrope pao je pod uticaj, ali u širem smislu i pod kontrolu Sovjetskog Saveza.

U cilju zaštite svojih interesa, Zapadne države, Sjedinjene Američke Države i Kanada, oformile su 1949. godine NATO Savez koji je trebalo da spreči širenje sovjetskog uticaja na ostale delove Evrope.

NATO danas ima 30 država članica. Ipak, u poslednjih nekoliko godina sve se intenzivnije govori o krizi Alijanse. Naime, Amerika, odnosno još uvek aktuelni predsednik Donald Tramp, smatra da gotovo sve države Pakta odvajaju za potrebe svoje odbrane „manje nego što je potrebno“. Tramp je izjavio da Nemačka ali i brojne druge države kasne sa plaćanjem troškova NATO-u, i da Sjedinjene Države više neće besplatno servisirati troškove članica NATO-a. U tom cilju najavio je povlačenje 12.000 američkih vojnika koji su trenutno stacionirani u Nemačkoj.

Iako je budžet Alijanse u 2019. godini iznosio 1.67 milijardi dolara, NATO je iste godine imao najveće redovne troškove u poslednjih nekoliko decenija, a te troškove naravno, isplaćuju zemlje članice. Ukoliko uporedimo koliko procenata svog bruto društvenog proizvoda zemlje članice izdvajaju za finansiranje NATO-a, a samim tim i izgradnju svoje odbrane, primećuje se veliki jaz između onog što čini Amerika (3,40% BDP-a), i onoga što čine Kanada i evropske države (1.55% BDP-a). Ovaj jaz, dodatno produbljuje činjenica da SAD pokriva 22,40% ukupnih troškova pakta, Nemačka 14.78%, a Velika Britanija 10,50%.

Strategija NATO Saveza predviđa ciljeve održivog razvoja u okviru kojih je predviđeno da će sve države članice morati da od 2024. izdvajaju minimum 2% svog BDP-a za potrebe servisiranja svoje odbrane. Trenutno se pored SAD i Velike Britanije na tom nivou nalazi samo sedam država, i to mahom manjih i slabije razvijenih – Grčka, Rumunija, Poljska, Letonija, Litvanija, Estonija i Bugarska. Ostale države, nalaze se na nivou između jedan i dva odsto.

Amerika ima i najsnažniju vojsku koja broji 1.3 miliona vojnika, na drugom mestu je Turska koja ima 435000 vojnika, a slede ih Francuska sa 208000, Nemačka sa 184000 i Italija sa 179000. Shodno ovim brojkama, ne čudi činjenica da Amerika ima najviše svojih vojnika raspoređenih u zemljama članicama. Najviše ih je u Nemačkoj, nešto više od 35200, u Italiji 12000, a u Velikoj Britaniji 9200.

Ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na postojanje krucijalnog značaja Amerike, i njenog pretežnog uticaja na unutrašnje odnose NATO članica. Ukoliko tome, pridodamo rastući uticaj Kine, stabilno delovanje Rusije na različitim teritorijama koje ona tradicionalno smatra „svojim dvorištem“ (Ukrajna, Belorusija, Gruzija, Libija, Sirija, Krim, a donekle i Azerbejdžan) i najavljeno povlačenje američkih trupa iz Nemačke.

Postavlja se pitanje, kakav je odnos NATO-a i Rusije u Evropi, na Balkanu, ali i kakva je pozicija Srbije na međunarodnoj geopolitičkoj mapi. Rečju, mogu li Rusija, ali i Kina ponovo da iskoriste nesklad unutar NATO saveza, i na taj način dodatno unaprede svoj položaj u multilateralnim odnosima?

Nastaviće se…

Tekstovi objavljeni u rubrici “Glas mladih –  “MAAT A.S.”” predstavljaju stavove autora   i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.

Foto: Pixabay.com/MSI

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *