Izveštavanje medija u Srbiji o Evropskoj uniji je protokolarno, svedeno na dnevno-političke događaje i u direktnoj vezi sa političkom voljom vlasti, ocenili su učesnici onlajn debate „Medijski izazov – Evropska unija“.
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić izjavila je da EU „nezanimljiva tema“ i da u zapadnoevropskim medijima ne zauzima više od 10 odsto prostora, ali da je taj prostor mnogo veći kada se o evropskim temama izveštava iz nacionalnog ugla.
– Paradoksalno, iako EU kao takva nije zanimljiva tema, onda kada jeste tema na televizijama nalazi se u top pet tema na medijskoj agendi – rekla je ona, i dodala nije važno kolika je vidljivost EU u medijima, nego da je mnogo važnije kakva je ta vidljivost i šta ona znači.
Krstić je navela da istraživanja pokazuju da je u Srbiji izveštavanje o EU u tradicionalnim medijima protokolarno, svedeno na dnevnu politiku, bez udela građana i sa vrlo malo eksperata u ulozi sagovornika.
Direktor agencije FoNet i član Upravnog odbora Asocijacije medija Srbije Zoran Sekulić izjavio je da uopšte stanje stvari na javnoj sceni kada je u pitanju EU direktno zavisi od političke volje vlasti.
– Tu političku volju vlasti ni približno ne vidim u onoj meri u kojoj bi korespondirala sa floskulom da nam je članstvo u EU strateški prioritet – kazao je Sekulić na debati organizovanoj u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“ u sredu 17. februara.
Sekulić je rekao da, ako je suditi po onome što piše štampa i što se dešava na političkoj sceni, evropske integracije nisu dominantna tema u Srbiji.
Dodao je da se EU pojavljuje u protokolarnim vestima i da se u prvi plan uglavnom stavlja značaj ekonomske saradnje, a da temeljne vrednosti na kojima počiva EU ne postoje ni na političkoj ni na medijskoj sceni.
– Ako i postoji, to je u onim medijima koji nisu pod kontrolom vlasti i samim tim su prilično marginalizovani, a njihovi kapaciteti da dopru do javnosti su ograničeni, ne samo iz finansijskih razloga, nego pre svega što su suočeni sa silnim političkim barijerama – kazao je Sekulić.
Glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija saglasio se da se o evropskim integracijama u domaćim medijima najčešće izveštava sa dnevno-političkog aspekta i da su u pitanju najčešće protokolarni događaji kao što su susreti zvaničnika Srbije sa zvaničnicima EU ili drugih evropskih zemalja.
– Primetno je da domaći mediji o EU govore vrlo površno, jezički i terminološki nezanimljivo, što smeta građanima i odvlači ih od tema evropskih integracija – rekao je Štiplija.
Dodao je da se poslednjih pet godina stalno govori da „EU ucenjuje Srbiju, postavlja uslove i nalaže joj šta da uradi“, što se čini kao glavni narativ kada je u pitanju ta tema.
Novinarka Radio-televizije Vojvodine Ljubica Gojgić izjavila je da mediji u izveštavanju o EU ne treba da budu opterećeni narativima i da je posao novinara, bez obzira da li je evroentuzijasta ili evroskeptik, da izveštava istinito, na vreme i poštujući profesionalne standarde.
Gojgić je rekla da je EU političko-ekonomski savez i da je logično da se prati na dnevno-političkom nivou, kao i da nije sigurna da se sve teme u vezi sa EU mogu predstaviti tako da se pokaže kakve koristi građani imaju od nje.
Ona se saglasila da uređivanje mnogih medija i nametanje tema ide van redakcija „u smislu što se sledi politika vlasti“, ali da to nije ništa novo.
– Kada vlast voli EU onda je vole i mediji, kada vlast ne voli EU a neće to da kaže onda je mediji ne vole, a kada vlast ne voli EU i hoće to da pokaže onda se to vidi u najvećem broju medija – kazala je Gojgić.
Ocenila je da su mediji u izveštavanju o EU „slika i prilika medijske scene u Srbiji i srpskog društva“, gde je sve crno-belo i gde je sve polarizovano.
Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić izjavio je da je to kako i koliko se prate evropske teme pre svega u vezi sa politikom.
– Ako je politika zainteresovana za Evropu onda će toga biti i u medijima – rekao je Gajić, dodajući da je dužnost novinara da prati da li se sprovodi proces evropskih integracija koje su deklarisane kao jedan od glavnih strateških prioriteta države.
Izvor: Euractiv.rs