Nemački san: Mladi dolaze brže do radnog mesta, stručna diploma garancija za posao

Na osnovu podataka registrovanih agencija za zapošljavanje u Srbiji, na godišnjem nivou oko 6.500 naših građana zaposli se u inostranstvu.

U periodu od 1. januara do sredine avgusta 2020. godine agencije su realizovale posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu za oko 600 državljana Republike Srbije – informacije su koje smo dobili od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Precizni podaci o ekonomskim migracijama ne postoje i brojke o odlasku ljudi iz Srbije na rad u neku drugu državu dostižu i do 50.000 ljudi na godišnjem nivou. Dobar deo naših građana odlučuje se da posao potraži u Nemačkoj, kao državi sa odličnim standardom i dobrim šansama za zaposlenje.

Nemačka je izmenama Zakona o kvalifikovanoj imigraciji olakšala dolazak građanima koji nisu iz EU, ali kako za Media Start Info kažu iz nemačkog Saveznog Ministarstva za rad i socijalna pitanja – SMRS ( Bundesministerium Für Arbeit und Soziales – BMAS), korona virus je uveo neka nova pravila ponašanja i u ovoj oblasti.

–  Ograničena putovanja ublažili smo tek od 2. jula ove godine, ali još uvek ne možemo govoriti o efektima Kovida – 19 na primenu Zakona o prebivalištu kroz Zakon o kvalifikovanoj imigraciji.  U principu, Zakon o kvalifikovanoj imigraciji i povezane izmene i dopune Zakona o prebivalištu zasnivaju se na upravljanju migracijama orijentisanom na potražnju. To znači da strani kvalifikovani radnik mora dokazati konkretnu ponudu posla za radni odnos u zemlji da bi dobio radnu vizu. Pandemija korone i njene posledice na tržište rada neizbežno utiču na potrebe poslodavaca, kako će se dalje situacija na tržištu rada razvijati zavisi od njenog razvoja. Međutim, napori da se privuku kvalifikovani radnici iz trećih zemalja nisu zaustavljeni zbog ove situacije. Osnovna pravna situacija takođe ostaje nepromenjena – kažu za naš portal iz SMRS-a.

Na naše pitanje koja su zanimanja najtraženija u Nemačkoj,  iz SMRS-a su nam rekli da  potražnja za kvalifikovanim radnicima postoji u mnogim zanimanjima u Nemačkoj.

– U zavisnosti od regiona različite su potrebe u oblasti rada. Medicinske sestre, lekari, inženjeri, informatičari, naučnici, generalno svako ko ima stručnu diplomu lakše će doći do zaposlenja, ona je dobra garancija.

Ipak i u ovoj zemlji postoji rizik od nezaposlenosti, iako je ona veoma niska. Rizik od nezaposlenosti je najveći među radnicima bez stručne ili akademske diplome i strancima. Tokom krize usled korona virusa prelazak sa zaposlenosti u nezaposlenost postao je sve češći. Poslednjih godina nezaposlenost mladih bila je posebno niska u Nemačkoj. Međutim, povećala se tokom krize i sada je u ravni sa ukupnom stopom nezaposlenosti.

– Veoma važan instrument za suzbijanje trenutne situacije i podršku tržištu rada je naknada za skraćeni radni odnos, ali i paketi socijalne pomoći. Savezna vlada kontinuirano ispituje u kojoj meri izazovi pandemije korona virusa zahtevaju dalje mere za zaštitu zaposlenja.

U Nemačkoj postoje jasne procedure ukoliko želite da se zaposlite, a dolazite iz Srbije ili neke druge države koja nije u Evropskoj uniji.

– Kao državljani trećih zemalja koji žele da uđu u Nemačku radi dugoročnog zaposlenja, državljani Srbije traže radnu vizu za koju moraju da podnesu zahtev. Ona se obično odobrava na šest meseci. U roku od ovih šest meseci mora se podneti zahtev za boravišnu dozvolu kod nadležnog organa za strance u opštini u Nemačkoj u kojoj dotična osoba živi. Dozvola boravka za kvalifikovani rad izdaje se na najviše četiri godine (međutim, može se obnavljati više puta). Posle pet godina, dozvola trajnog naseljavanja može se dobiti pod određenim uslovima (posebno ako je uplaćeno 60 meseci doprinosa za nemački sistem penzijskog osiguranja). U slučaju kvalifikovanih radnika, mogućnost postoji nakon samo četiri godine (i 48 meseci doprinosa za obavezni sistem penzijskog osiguranja) – objašnjavaju iz SMRS-a.

Preduslov za boravišnu dozvolu je konkretna ponuda posla. Izuzeci od ovog pravila su oni koji žele da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu da bi tražili posao tokom šest meseci. Pored konkretne ponude posla, obično se traži i profesionalna kvalifikacija, s tim što strane profesionalne kvalifikacije moraju biti priznate kao ekvivalentne nemačkim kvalifikacijama od strane nadležnog organa u Nemačkoj.

– Po pravilu, Savezni zavod za zapošljavanje ispituje uslove zapošljavanja – navode iz SMRS-a – a poseban aranžman odnosi se i na građane Srbije, i ceo taj postupak se obavlja u skladu sa zakonom. Bez obzira na profesionalnu kvalifikaciju, svako zapošljavanje može se započeti uz odobrenje Saveznog zavoda za zapošljavanje ako postoji ugovor o radu. Međutim, preduslov je da iz zemlje koja nudi posao nema raspoloživih zaposlenih koji imaju prioritet (test prioriteta na tržištu rada). Osobe koje žele da uđu u Nemačku da bi se zaposlile kao kvalifikovani radnici ili putem propisa o Zapadnom Balkanu i koje su navršile 45 godina moraju da ostvare bruto godišnju zaradu od najmanje 45.540 evra (2020. godine) sa predviđenim poslom u Nemačkoj ili pružiti dokaze o adekvatnom penzionom osiguranju.

Koliko puta smo čuli da je neko otišao da „radi na crno“, ali Nemačka ima mehanizme sprečavanja ovog načina ilegalnog rada. Borba protiv ilegalnog zapošljavanja („Schvarzarbeit“)  u nadležnosti je jedinice Savezne uprave carina odgovorne za sprovođenje zakona o ilegalnom zapošljavanju i prevarama sa naknadama (FKS).

– Carinske vlasti vrše nenajavljene inspekcije kompanijama. Pored toga, kada su zaposleni strani radnici, SMRS može takođe tražiti informacije od poslodavaca o platama, radnom vremenu i drugim uslovima zaposlenja tokom postojećeg zaposlenja – objašnjavaju iz Saveznog ministarstva za rad i socijalna pitanja u Nemačkoj.

Mehanizme za sprečavanje odlaska građana Srbije na rad u inostranstvo razvijaju i domaće institucije, te je tako iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za naš portal predočeno da je u februaru ove godine doneta Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021-2027. godine.

– Do kraja godine očekuje se da bude usvojen Akcioni plan za sprovođenje pomenute strategije, kojim će se preciznije definisati mere i aktivnosti za usporavanje ne samo takozvanog „odliva mozgova”, već za usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva – naveli su iz ministarstva.

Na naše pitanje koje mehanizme država koristi da bi smanjila stopu nezaposlenosti, iz ministarstva navode da se realizuju aktivne politike zapošljavanja sa ciljem unapređenja   podsticanja zapošljavanja nezaposlenih lica, prevashodno iz kategorije teže zapošljivih.

– Mere aktivne politike zapošljavanja koje će se realizovati u predmetnoj godini utvrđuju se Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja koji se u tekućoj godini usvaja od strane Vlade za narednu godinu. Vlada Republike Srbije je 13. avgusta 2020. godine usvojila Uredbu o Programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ. Realizacijom Programa „Moja prva plataˮ stvaraju se dodatne mogućnosti za osposobljavanje, sticanje prvog radnog iskustva i povećavanje prilika za konkurentnije istupanje mladih na tržištu rada i zapošljavanje, posebno imajući u vidu položaj mladih na tržištu rada u Srbiji. U program „Moja prva plataˮ biće uključeno 10.000 mladih, bez radnog iskustva, do 30 godina života sa srednjim i visokim obrazovanjem. Program sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje koja je 17. avgusta 2020. godine raspisala javni poziv za realizaciju programa – navode iz ministarstva.

Da li će programi vlade za mlade stručnjake ublažiti nivo radnih migracija iz Srbije pokazaće i period nakon završetka pandemije korona virusa, koji je značajno promenila kretanje radne snage na tržištu rada u Evropskoj uniji.

 Tekst je urađen u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija.

Foto/Cover: Unsplash/Pixabay

Miljan Paunović

Miljan Paunović je urednik portala Media Start Info (koji radi iz ljubavi), zaposlen je na poziciji zamenika šefa deska na portalu Biznis.rs (zavoleo je i ekonomske-biznis teme), inače je diplomirani politikolog i autor dva romana „Soba tajni“ i „Tuneli prošlosti“. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).