utorak, 24 novembar

Nenad Davidović: „Naučite decu da prepoznaju ‘internet siledžiju'“

Nenad Davidović: „Naučite decu da prepoznaju ‘internet siledžiju'“

Autor teksta: Nenad Davidović

Znate li gde su vaša deca bila danas dok su surfovala internetom? Možda se nisu pomerila sa kauča ili iz svoje sobe, ali znate li šta su oni za to vreme radili? Imate li dovoljno razvijenu komunikaciju sa njima da ih možete pitati i da li ste sigurni da bi vam rekli istinu? Jeste li sigurni da znate koja pitanja da postavite?
Istina je da vam na ova pitanja ni jedan roditelj ne može odgovoriti ispravno.  Pojedini  jednostavno zabranjuju deci da koriste interenet, te ona krišom to rade.

Roditelji koji slute šta bi njihova deca mogla sve da gledaju dok surfuju interenetom, s vremena na vreme malo propitaju svoju decu  šta se dešava tamo. Prave se kao naivni ne bi li im deca prepričala svoje događaje iz online sveta.

Međutim, oni bez bilo kakvog tehničkog znanja prepuštaju decu interentu, i bez bilo kakvog vida kontrole izlažu ih gorem svetu od onog stvarnog. Poenta je da smo mi svi pogrešno pristupili ovoj materiji.

Ja sam nekih petnaestak godina online. Odrastao sam i razvijao se sa internetom. Prisustvovao sam spektakularnom rađanju tehnologije čiji sam rob. Bio sam u najdubljim delovima internet voda, na mestima gde se može kupiti SVE, gde niko ne proverava koliko godina imate, gde ne postoji zakon i pravda i gde možete izgubiti sve u tri pogrešna klika. U moje vreme, bio je potreban ozbiljan skill da se dotle dođe. Sada je dovoljno otkucati „How to buy $illegalterm “ i imaćete detaljno video uputstvo na prvoj strani rezultata pretrage.

Nego da ne otplivam daleko od poente ovog posta?
Kako zaštiti dete, koje na isti način odrasta izloženo ovakvoj tehnologiji? Znamo i sami, bili smo deca, da je zabrana izvor svakog prekršaja deteta. Zabrani mu i želeće to više od svih drugih stvari koje ima.

Mi kao IT-evci znamo bolje od običnih ljudi šta sve tamo vreba. Za one koji to nisu da objasnimo. Sećate se onih virusa što kao šalju vaš privatni video nekome pa taj neko klikne i širi dalje. Neki od tih virusa nisu imali cilj samo kreiranje botneta (mreža koja se koristi za najrazličitije vrste napada koji se odražavaju kroz masovnost). Njihov payload je bio sposobnost da uključe kameru, mikrofon. Mogli su da snime dešavanja u sobi deteta i kasnije da ga time ucenjuju.

Mogli su da snime vas dok se dopisujete sa nekim za koga vaša supruga/suprug nemaju pojma da postoji. Neću ovde ulaziti previše u to šta je objekat ucene zato što je previše široka tema, ali shvatate koliko neko može da vam upropasti život?

E sad, zamislite to jadno malo dete, kome je u tom trenutku to najstrašnija stvar u životu koje je doživelo? Dalje neću dozvoliti svom umu da analizira potencijalni sled događaja, ali složićete se da nisam zagrebao ni površinu internet opasnosti.

Smatram da neko mora nešto da uradi po tom pitanju. A ko bi drugi ako ne mi? Od interneta ih ne možemo zaštiti, ali ih možemo naučiti kako da prepoznaju internet siledžiju. Da ne odaju previše informacija kao njihovi roditelji koji slikaju svakog dana svaku trošku hleba koju pojedu i objave to u svoje storije, okače na zidove, crvkutnu na tvitu, uploaduju na Instagram. U redu je objaviti par slika sa mora, ali ne moraš zatrpavati timeline svih svojih prijatelja tri meseca nakon povratka jer tako ne dokazujete svoju veličinu što ste uspeli da kupite skup koktel, već pokazujete da vam nedostaje validacija, da vas niko nije prepoznao kao osobu kakva želite da budete. Shvatate li da deci ostavljate loš primer?

Možemo im objasniti da im nije potrebna potvrda svih pratilaca i da se stalno slikaju sa širom otvorenim očima sa pogledom koji pokazuje prazninu i skoro da vrišti „recite mi da sam lep/lepa, recite mi da je ovo što ja radim cool“. Lajkovi privremeno prijaju, ali navlače više nego bilo koja droga. Pa vremenom zarad tog užitka počinju da rade ekstremnije stvari koje će doneti više lajkova i trajno oštetiti ičnost potkopavajući integritet i postavljajući drugačije norme prepoznavanja kvaliteta.

Uz par skrola nečijeg fejsbuk zida možeš videti njegove najveće strahove, mane, vrline. I bum, eto vektora napada i zloupotrebe. Ostavili ste exploit za core funkcije vas, vašeg bića. Istina je da je većina ranjiva na prethodno opisano. Hajde da ih naučimo kako to da vide. Hajde i mi da naučimo kako to da vidimo. Znamo i sami da nam je to potrebno.

Znam da će me možda neki i ismejati za sve ovo što sam rekao. Ali imam volju da se uključim i potrudim da razumemo mehanizme kojima možemo zaštiti decu i sebe od pretnji kojih svakog dana ima sve više.
Znanja nam ne manjka. Nedostaje nam brojnost. Ako je neko zainteresovan, neka se javi.

Autor teksta je DevOps inženjer.

Tekstovi objavljeni u rubrici “Skener” predstavljaju stavove autora tekstova i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.

Foto/Cover: Privatna arhiva

Komentari

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *