Norman Oler, nemački pisac: Hitler je bio lud za narkoticima

Nemački pisac i scenarista Norman Oler je u pratećem programu 53. Bitefa „Filozofski teatar“ u Bitef teatru, govorio o svojoj knjizi,  Blitzed – Drugs in Nazi Germany, u kojoj je opisano šta su sve nacisti koristili od psihoaktivnih supstanci pre i za vreme Drugog svetskog rata, ali i Hitlerov odnos prema narkoticima.

O ovoj temi se ne priča puno, ali je veoma važna da bi se shvatilo kako je nemačka armija funkcionisala tokom Drugog svetskog rata, i ko joj je zapravo bio najbolji saveznik. Sve su sumnje razbijene, a za to postoje i dokazi da su nacisti  u sklopu svoje borbe imali stimulans u vidu raznih narkotika, koji su dobijali redovno, da bi mogli da izdrže sve bitke, ali, i da bi se oslobodili straha.

U razgovoru sa hrvatskim filozofom Srećkom Horvatom, autor je na početku rekao da je  prvo pitao svog oca da li veruje u to da su Nemci koristili droge, na šta mu je on rekao da nema šanse da je to bilo tako. Međutim, jednom prilikom pitao je svog prijatelja DJ, odakle mu snage da toliko radi, non-stop je u akciji, nikada ne spava, a on mu je rekao „pa i nacisti su se radili da bi mogli sve to da izdrže“.

– A u ovu priču me je uverio kada mi je rekao da je jedan njegov prijatelj istraživač, u jednom stanu koji se nalazio u tadašnjem Istočnom Berlinu, 2010. godine pronašao paket Pervitina iz četrdesetih godina prošlog veka. Naime, nemačke vojne snage dobijale su pilule na bazi metamfetamina – Pervitin još pre početka rata, a ukupno je upotrebljeno 35 miliona pilula. Ova droga mogla je da drži vojnika „budnog“ nakon borbe od par sati, i da mu da potreban adrenalin da nastavi sa akcijom, koja bi trajala i po 24 sata… – objasnio je pisac.

Norman je rekao da su vojni lekari dobijali spiskove i jasne instrukcije šta da daju vojnicima, da bi ovi imali snage da obavljaju zadatke. Takođe, Nemačka je u to vreme na neki način bila zatvorena, te su morali sami da proizvode ove narkotike.

Koliko je droga bila važna, govori i podatak da je Hitler takođe imao posla sa njom, ali na drugačiji način.

– Firer je bio vegetarijanac, vodio je računa o svom zdravlju, i imao je najboljeg lekara iz tog doba Teodora Morela, koji je bio ekspert za vitamine. Morel je objasnio i Hitleru koliko su vitamini važni, ali nije mu ih davao oralno, već injekcijom, svakog dana po dozu ili dve, u početku.  Doktor mu je rekao da nikada neće biti bolestan.   Od 1936. godine pa sve do aprila 1945. njih dvojica su bili nerazdvojni. Hitler je u tom periodu primio na hiljade vitaminskih injekcija, bio je oduševljen. Ali, 1941. godine Hitler se razboleo i tada je terapija promenjena. Bolest mu nikako nije išla tada na ruku, jer je trebalo da ima važan sastanak povodom napada Nemačke na Rusiju, Lenjingrad i Moskvu. Tada je u upotrebu ušao Dolantin, proizveden u Nemačkoj, veoma jak lek koji je istog trenutka rešio Hitlerov problem sa groznicom. Od tada Firer nije primao samo vitaminske injekcije, već i razne hormone, steroide. Od pokušaja atentata na njega 20. jula 1944. godine, Hitler je postao veoma zavistan od raznih droga, uzimao ih je svakodnevno, bio je lud kao najveći narkoman, kokain je koristio čim bi mu palo raspoloženje… – objašnjava Norman.

Knjiga Blitzed – Drugs in Nazi Germany preveden je na preko 30 jezika, a čuveni studio Paramount je otkupio prava za film.

Norman je ovom prilikom predstavio i svoj novi roman pod nazivom „Haro i Libertas“. U opisu ovog romana  priča počinje u aprilu 1933. godine, kada je dvadesetrogodišnji SS Harro Schulze-Boisen,   izdavač nezavisnog časopisa Protivnici, uhapšen je od SS-a i teško je zlostavljan. Njegov najbolji prijatelj, Jevrej Henri Erlanger, nije preživeo iskušenja. Od tada Haro razmišlja o osveti. Godinu dana kasnije, kada upozna Libertasa iz nemačke aristokratske porodice, formiraju pokret otpora i stvaraju mrežu ljudi, koja se duže protivi nacističkom teroru nego bilo koja druga grupa.

Dvojica mladića bili su vođe otpora, grupe „Crvena kapela“, koja je otkrivena 1942. godine. U opisu  knjige navodi se da su Haro i Libertas objedinili su preko 150 uglavnom mladih, umetnički sklonih ljudi, pri čemu su žene bile snažno zastupljene sa 40 odsto – posebnost u nemačkom otporu. Podrška jevrejskim prijateljima, tajno distribuirani pamfleti, spektakularna kampanja za etiketiranje u srcu Berlina, kao i transfer vojnih informacija iz Haro-ove kancelarije, Ministarstva vazduhoplovstva Rajha, Saveznicima su među njihovim brojnim, opasnim akcijama. U isto vreme Libertas i Haro žive otvorenu ljubav i stil života i odbijaju da svoje slobode, takođe u vezi sa intimnim suživotom, podrede krutom nacističkom moralu.