četvrtak, 26 novembar

Opsednutost velikog umetnika plavom bojom

Opsednutost velikog umetnika plavom bojom

„Potpisao sam se na poleđini neba“, govorio je Iv Klajn prisećajući se trenutka kada je kao devetnaestogodišnjak 1948. godine ležeći na plaži Nice odlučio da sa dva prijatelja podeli svet.

Zagledan u plavo večernje nebo odlučio je da za sebe rezerviše prazan prostor koji ispunjava svemir i osećajući da ga predstavlja upravo ta nijansa boje neba, simbolično pokretom ispružene ruke, ostavio je potpis na njemu. Iako je potekao iz umetničke porodice tada nije slutio da će usled neuspešne karijere džudiste, zbog nepriznavanja majstorskog zvanja steknutog u Japanu, posvetiti život umetnosti.

Zajedno sa dobavljačem boja Edvardom Adamom osmislio je poseban način dobijanja nijanse plave boje koju je patentirao kao Internacionalnu Klajn plavu – IKB. „Boja je emocija u materijalnom obliku“, pisao je Klajn i oslobođen od linija koje bi poput rešetki na zatvorskim prozorima uhvatile svaku emociju, nanosio je na platna čistu plavu nijansu IKB. Osim plavih monohromatskih platna izloženih na izložbi u Parizu 1955. godine, a koja su postizala sve veći uspeh, Klajn je privlačio pažnju idejama koje su bile preteče modernih instalacija i performansa. Deo njegove izložbe 1958. godine bila je i prazna prostorija. Kada je od kustosa upitan gde se nalazi njegovo umetničko delo, odgovorio je „Ovde i sada gde ja govorim.“ Slikao je po zlatnim površinama vatrom i vodom, spaljivao je magnezijum tvrdeći da je plamen u koji gledaoci gledaju i ponesu u sećanju njegovo umetničko delo, prodavao je prazan prostor u zamenu za zlato, a u toku tog rituala polovine zlata se odricao bacajući ga u Senu.

Godine 1960. izveo je prvi performans Antropometrije u kome je koristio gola ženska tela umesto četkica, obezbedivši dovoljno IKB boje da tela prekrivena bojom, valjujući se po pripremljenim platnima, ostave plavi trag. Upravo takav jedan performans praćen Klajnovom kompozicijom Monotonska simfonija, koja se sastojala od 20 minuta jednog tona za čim je sledilo 20 minuta tišine, ušao je u kultni film Mondo Cane. Klajn je prisustvovao premijeri filma, a neposredno posle premijere imao je blaži srčani udar da bi nakon dva meseca usledio još jedan od koga je umro u 34. godini života.

Neka od njegovih plavih platna danas se sa višemilionskim cenama nalaze na listama najskupljih umetničkih dela. Obožavajući nijansu plave boje za koju je tvrdio da predstavlja boju celog sveta Klajn je voleo da citira filozofa Gastona Bašlara „U početku beše ništa, a onda beše dubina, zatim beše duboko plavo.“

Izvor: Paralaksa

Foto: Iv Klajn/Wikipedia

Komentari

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *