sreda, 20 oktobar

Pojedini evropski javni servisi megafoni vladajućih partija

Pojedini evropski javni servisi megafoni vladajućih partija

Evropskim javnim servisima je sve teže da objektivno informišu građane, posebno u ovo vreme koje je karakteristično po dezinformacijama.

U pojedinim državamka poput Mađarske i Poljska, iliberalne vlade javne servise pretvaraju u megafone vladajuće partije. Istovremeno u Nemačkoj i Švedskoj, populistički pokreti optužuju za pristrasnost u korist establišmenta i levice i traže da im se smanji finansiranje.

Slovenija i Holandija su primeri problema sa kojima se sve više suočavaju javni servisi širom Evrope.

Nakon sticanja nezavisnosti 1991, Slovenija je dala Radio-televiziji Slovenije (RTV-SLO) mandat da nezavisno informiše, nasuprot plasiranju državne propagande u komunizmu, piše Ekonomist.

RTV-SLO se pokazala kao previše nezavisna za sadašnjeg premijera Janeza Janšu. Već više od godinu dana, Janša napada njene novinare na društvenim mrežama, a njegova vlada želi da smanji budžet za javni servis i da usvoji novi medijski zakon koji će olakšati njegovu kontrolu.

Holandski javni servis NOS takođe je nastao kao odgovor na autoritarnu propagandu nacističkih okupatora tokom Drugog svetskog rata. Taj medij ima nezavisni odbor i garantovani višegodišnji budžet.

U poslednje vreme, međutim, njegovi novinari su suočeni sa zastrašivanjem, a bili su i fizički napadani na protestima dok su izveštavali o merama protiv pandemije. NOS je zbog napada u oktobru uklonio logo sa svog vozila sa satelitskom opremom.

Ukidanje nezavisnosti javnih servisa počelo je u Rusiji kada je Vladimir Putin došao na vlast 1999, piše Ekonomist.

Kada je Viktor Orban postao premijer Mađarske 2010. usvojio je Putinov model, pretvorivši državnu novinsku agenciju MTVA u propagandni organ. Tokom izbora za Evropski parlament 2019, urednici MTVA su snimljeni kako novinarima daju uputstva da favorizuju Orbanovu partiju Fides.

Orbanov primer sledila je i poljska partija Pravo i pravda kada je došla na vlast 2015. Državna televizija TVP, koja je postala megafon partije, vodila je kampanje protiv prava homoseksualaca i napadala opozicionog gradonačelnika Gdanjska. Posle njegovog ubistva 2019, sud je naredio televiziji da se izvini i plati odštetu zbog uvredljivog materijala o gradonačelniku i gradskom izbegličkom centru.

Dok u istočnoj Evropi pritisak na državne medije dolazi iz vlade, u zapadnoj Evropi dolazi od populističke opozicije.

Populističke partije u Nemačkoj, kao i u Švedskoj i Holandiji, pokušavaju da smanje budžete javnih servisa.

Tokom 2020. godine, međutim, pandemija i potreba za brzim i tačnim informacijama podigli su rejting državnih medija, posle višegodišnjeg pada. Posete vebsajtovima evropskih javnih servisa više su nego udvostručene, a njihove informativne emisije su privukle i neke mlađe gledaoce.

Ukupno poverenje u javne servise se povećalo tokom proteklih nekoliko godina, prema podacima Evropske radiodifuzne unije. To međutim prikriva sve veći raskol, koji odražava zaoštravanje političke polarizacije.

U većini zemalja gde su javni servisi ostali nezavisni, javnost ima poverenje u njih. Ali nezadovoljna manjina postaje sve više neprijateljska.

Izvor Euractiv.rs/Economist

Foto: Unsplash/ Laura Lee Moreau

Komentari

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *