Posle duge bolesti preminula je kompozitorka i redovna članica SANU Isidora Žebeljan, prenosi RTS.
Isidora Žebeljan rođena je u Beogradu 27. septembra 1967. godine. Diplomirala je i magistrirala kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Vlastimira Trajkovića, a od 2002. je bila profesorka kompozicije na istom fakultetu, i to kao prva žena profesor kompozicije u Srbiji.
Za svoja dela dobila je važne nagrade u zemlji i u inostranstvu, među kojima je i Mokranjčeva nagrada (2004).
Izabrana je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti 2006, a za člana Svetske akademije umetnosti i nauka 2012. godine.
Berlinski časopis Der Freitag izabrao je Isidoru Žebeljan za jednu od deset najperspektivnijih javnih ličnosti na svetu za 2009. godinu.
Godine 2014, kao prva javna ličnost sa Balkana, dobila je nagradu Parlamentarne skupštine mediteranskih zemalja, za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti.
Isidora Žebeljan je takođe jedan od najistaknutijih srpskih savremenih kompozitora muzike za pozorište i film.
Komponovala je muziku za više od trideset pozorišnih predstava u svim značajnim kućama u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada. Četiri puta je osvajala nagradu Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku.
Radila je na nekoliko filmskih partitura, uključujući i orkestraciju muzike Gorana Bregovića za filmove „Dom za vešanje“, „Arizona drim“, „Podzemlje“ (u režiji Emira Kusturice), „Kraljica Margo“ (režija Patris Šero) i „The Serpent’s Kiss“ (režija Filip Ruselo).
Autor je muzike za film Miloša Radivojevića „Kako su me ukrali Nemci“, za koju je 2011. godine dobila nagradu za najbolju originalnu muziku na Filmskom festivalu u Sopotu, kao i nagradu srpskog FIPRESCI-ja, 2012. godine.
Pažnju internacionalne javnosti Isidora Žebeljan je privukla operom „Zora D“, koja je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003, u režiji Ser Dejvida Pauntnija. Od tada je neprekidno dobijala porudžbine najznačajnijih svetskih festivala, ansambala i institucija, od Venecijanskog bijenala do Fondacije Berlinske filharmonije, saopštio je SANU.
Muziku Isidore Žebeljan izvode najznačajniji ansambli današnjice, kao što su Oktet Berlinske filharmonije, Bi-bi-sijev simfonijski orkestar, Geteborški simfonijski orkestar, Academy of St. Martin in the Fields, Bečki simfoničari, Brodski kvartet i mnogi drugi. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Izraelu, Dalekom Istoku, Americi, Africi i Australiji. Autorski kompakt diskovi njene muzike objavljeni su u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Neka od njenih najvažnijih dela su: opere „Zora D“, „Maratonci“, „Simon izabranik“, „Dve glave i devojka“, „Nahod Simon“; orkestarska dela „Konji Svetog Marka“, „Zujte strune“, „Escenas picaras“; koncertantna dela „Igra drvenih štapova“ za hornu i gudače, „Frula i flamingosi“ za klarinet i orkestar; „Tri čudne ljubavi“ za violinu i orkestar i ciklus pesama za glas i orkestar „Rukoveti“.
Izvor: RTS
Foto: Isidora Žebeljan/Youtube/Screenshot