Zapadni Balkan i proces proširenja Evropske unije nisu česta tema u evropskim medijima jer ne postoji interesovanje javnosti, a kada jesu uglavnom su deo šire geopolitičke priče, rekli su učesnici onlajn debate „Evropski mediji i Zapadni Balkan“, piše portal Euractiv.rs.
Urednik briselskog portala Euractiv Sarantis Mihalopulos izjavio je da građane EU ne interesuje proširenje EU i da se u evropskim medijima retko mogu naći priče koje detaljno pokrivaju Zapadni Balkan.
Pažnju javnosti privlači ako su u priču uključene treće strane, velike snage kao što su Kina i Rusija, posebno ako se radi o ekonomiji ili energetici, rekao je Mihalopulos na debati koju je organizovao projekat „Puls Evrope – medijske posete EU“.
„Ne postoji veliki apetit u Briselu da se govori o evropskom putu Zapadnog Balkana“, rekao je Mihalopulos, dodajući da je u svetlu pandemije i ekonomskih posledica razumljivo da je proširenje EU poslednja stvar o kojoj Evropljani sada žele da pričaju.
Mihalopulos je ocenio EU nema zajedničku spoljnu politiku i da dokle god EU ne bude imala jedan glas neće biti konkretnih rezultata i ubrzanja procesa proširenja na Zapadni Balkan.
Dopisnik Novinske agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević izjavio je da se u evropskim medijma „vrlo šturo“ izveštava o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i da ne vidi kako bi evropskim građanima moglo da se objasni da je EU i do sada imala veliku korist od ovog regiona.
Blagojević je rekao da u evropskoj štampi ima vrlo malo vesti, pogotovo analitičkih članaka o Zapadnom Balkanu.
– Kod političke elite u EU polako dolazi do svesti da to područje ne može da se ostavi tako kakvo je i da proces integracija predugo traje. Zapadni Balkan je očigledno područje koje i EU i Bajdenova Amerika vide kao geopolitičko važno poprište i smatraju da postoje prevelike mogućnosti za širenje uticaja Rusije i Kine“ – kazao je Blagojević, dodajući da to pomaže da se ozbiljno razmisli šta treba učiniti i kako pomoći Zapadnom Balkanu.
Sa druge strane, većina građana članica EU ne vidi zašto bi još neko trebalo da postane članica EU, rekao je Blagojević.
Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Brisela Dušan Gajić izjavio je većina građana u Briselu ne vidi značaj proširenja i da to pitanje shvata kao neku vrstu „uvoza problema“, u kontekstu problema sa radnim mestima, uvoza jeftine radne snage i slično.
Gajić je ocenio da se o pristupnim pregovorima zemalja Zapadnog Balkana i EU gotovo ne izveštava u evropskim medijima, osim u prelomnim momentima, kao što bi bilo otvaranje pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju.
– Čak ni za nas to nije tako velika tema, onda se ne treba čuditi što to nije pristuno u evopskim medijima – rekao je Gajić.
Ono što se može videti u uticajnim međunarodnim medijima jesu geopolitičke teme, jer „postaje jasno da Srbija i Balkan postaju neka vrsta geopolitičke pozornice i da tu postoji geopolitički problem gubitka uticaja EU“.
Djorđo Frušone, saradnik na Italijanskom institutut za međunarodne političke studije i bivši dopisnik više italijanskih medija, rekao je da su sve zemlje Zapadnog Balkana, posebno njihove evropske integracije, odsutne u italijanskim medijma iz dva razloga.
– Prvo, u našim medijima se malo govori o spoljnoj politici EU, tako da proširenje uopšte nije tema koja zanima našu publiku. Drugi razlog je što proces evrointegracija predugo traje tako da to nije sveža vest – rekao je Frušone.
Zemlje Zapadnog Balkan nisu „tema per se“, nego su „dodatni element u okviru neke vesti“, kao što su kampanje vakcinacija ili imigrantska kriza.
Izvor: Euractiv.rs