I ove godine, tradicionalno, poznata izletišta u Srbiji biće danas preplavljena povodom prvomajskog uranka (ako ne udari jaka kiša, a kažu da neće). Hm, možda sam malo pogrešio?
Neće biti preplavljena izletišta jer je u toku pandemija korona virusa. Kako god, Međunarodni praznik rada 1. maj se slavi u nas, tradicionalno, roštiljanjem i opijanjem. Još ako ste se prijavili i za 30 evra, odnosno 60, tojest 110 (zavisi koja ste kategorija ugroženih građana zlatnog doba u kome živimo), može i višestruka doza krkanluka i alkohola. Jednom se živi!
E sada, zamislite da svi ti ljudi koji ranom zorom zauzmu pozicije za krkanje i alkoholisanje (a neki i dan dva ranije, sa kompletnom opremom – prasići, jagnjići, meso za roštiljanje, cisterne alkohola…), dođu, na primer, ispred ex Doma sindikata na radnički protest?
Deluje da sam protiv zezanja u prirodi, opuštanja od svakodnevnog stresa i nerada/rada. Išao sam i ja na uranke kada sam bio mlađi, ove godine ne idem, a nešto i ne protestujem, uvukao sam se u pogodnosti života u Srbiji kao “bubreg u loju” ili opozicija nam mila.
Evo i dokaza da sam u loju, a nit’ sam vlast nit’ sam opozicija. Naime, situacija se dosta izmenila proteklih godina, imamo “najveći BDP u Evropi”, ekonomski smo tigar u Evropi i izvan nje, život u Zlatnom dobu ušao je u šestu godinu, imamo najviše vakcina protiv korona virusa – koje više nema ko da primi, imamo Kosovo koje Vučić ne da, najkraće rečeno imamo predsednika Srbije te nemamo potrebe da protestujemo – jer sve imamo! I ne znamo šta više sa tim blagodetima da radimo, a da oni na Zapadu ne budu onoliko ljubomorni na nas, pa nas ne puštaju u Evropsku uniju, u koju kada se malo bolje pogleda ne idemo evo već 20 godina. Mislim idemo mi tamo, tako kažu, ali je mnogo daleko, toliko je udaljena da bi puž stigao do nje da je pošao pre godinu, dve.
Kada bolje razmislim šta ćemo uopšte tamo! U svetu, Evropi, EU, uranka nema! Tamo se organizuju grupe nezadovoljnih radnika i bore se za svoja prava. Kod nas izgleda da za tim nema potrebe. Zadovoljni smo. Sve cveta. Većina je srećna kada nakon 26 radnih dana dobije realnu platu od 300 evra, plati račune, i kupi toalet papir… Bilo bi odlično, kada bi prvog maja kod nas bili veliki protesti za plate i uslove na radu dostojne čoveka a ne roba, a dan posle roštiljanje i zezanje. Taman obavimo oba posla, i svi srećni i zadovoljni, osim naših poslodavaca i vladara. Ovde negiram sebe samog, jer rekoh da živim kao “bubreg u loju”. Mada taj loj se nakupio pa često guši…
Da ne trabunjam više, praznici nam stižu! Uživajmo dok možemo. Pa makar, za većinu, to bilo i četiri dana godišnje – Nova Godina, Božić, Prvi maj, Uskrs – a pre i posle toga, kukanje i besparica s jedne, i enormno bogaćenje jednih te istih sa druge strane.
Srećan nam Praznik rada…
Foto: Prvi maj, uranak/Screenshot
Miljan Paunović je urednik portala Media Start Info (koji radi iz ljubavi), zaposlen je na poziciji zamenika šefa deska na portalu Biznis.rs (zavoleo je i ekonomske-biznis teme), inače je diplomirani politikolog i autor dva romana „Soba tajni“ i „Tuneli prošlosti“. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).