Socijalna politika i dobro razvijeno tržište rada su ključni segmenti za razvoj države i za zadovoljstvo njenih građana.
Bez, pre svega, dobro razvijenog tržišta rada, mehanizma zapošljavanja, stvaranja uslova za brzo zaposlenje mladih, rešavanja problema ljudi koji ostanu bez posla, država bi mogla da se suoči sa problemima i nezadovoljstvom svojih građana.
Članice Evropske unije svaka na svoj način regulišu oblast zapošljavanja i socijalne politike, s tim što postoji visok stepen koordinacije između njih i usaglašavanja pojedinih zakona i propisa u smislu unapređenja radnih prava, socijalnog dijaloga, bezbednosti na radu, prava osoba sa invaliditetom i borbe protiv diskriminacije.
S obzirom da je u Srbiji oblast zapošljavanja i socijalne politike još uvek problematična, iako je stopa nezaposlenosti zvanično na najmanjem nivou u proteklih 25 godina (7,3 odsto), u ovom i naredna tri teksta u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ istraživali smo kako je ta oblast regulisana u jednoj od članica Evropske unije – Nemačkoj. Naime, prema podacima iz novembra 2019. godine koje je objavio Eurostat, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj bila je 3,1 odsto. Manju stopu nezaposlenosti imali su samo Česi i iznosila je 2,2 odsto.
Za naš portal iz Nemačke Savezne agencije za zapošljavanje (SAZ) su nam prosledili brošuru u kojoj su navedeni mehanizmi koji pomažu da se nezaposlenost u ovoj državi održava na tako niskom nivou.
Prema dostavljenom zvaničnom materijalu SAZ nudi karijerno savetovanje svim mladim ljudima i odraslima, uključujući i ljude sa posebnim potrebama – osobe sa invaliditetom, koji rade ili žele da rade.
SAZ ih podržava kroz proces priprema za izbor posla kojim bi se bavili, odnosno kroz karijernu orijentaciju. Savezna agencija za zapošljavanje pruža i rodno osetljivo savetovanje i radi na proširenju spektra zanimanja koja obično biraju žene i muškarci. SAZ takođe radi i na preventivnom pristupu koji nalaže politika tržišta rada.
Obrazovanje je svakako usko povezano sa karijerom, te su tako u Nemačkoj sprovedeni projekti savetovanja o kontinuiranom obrazovanju i savetu za doživotnu karijeru. SAZ je od 1. januara prošle godine pokrenuo i savetovanje u životnom periodu pre zaposlenja – „Lebensbegleitende Berufsberatung“ – koji nudi preventivno, individualno i holističko savetovanje otvoreno za niz važnih zanimanja.
Svakom mladom čoveku je početak karijere veoma važan, a on počinje još sa izborom obrazovanja (u većini slučajeva). Karijerna orijentacija u Nemačkoj je na visokom nivou, te se tako ona sprovodi od pretposlednje godine srednjih škola i gimnazija. Usavršavanje i savetovanje mladih o kvalifikacijama koje mogu steći podržane su i upotpunjene stupanjem na snagu Zakona o kvalifikacionim mogućnostima „Kualifizierungschancengesetz“ 1. januara 2019. godine.
Međutim, postoje problemi i u jednom dobro organizovanom sistemu poput nemačkog, a o njima je za naš portal govorio Patrik Šlahta (25) iz Minhena. Šlahta je diplomirao na master studijama hemije, ali nije mogao da pronađe odmah posao, te je odlučio da upiše doktorske studije.
– Morao sam da sačekam nešto više od tri meseca pre nego što sam dobio ugovor za početak doktorskih studija. Ranije to nije bilo moguće, jer trebalo je da prođe određeno vreme da bi se mesto moglo ponovo popuniti nakon upražnjenja na Univerzitetu – priča naš sagovornik i dodaje da je u njegovom slučaju celokupan postupak prijave bio prilično jednostavan.
– Tokom izrade magistarskog rada pitao sam svog profesora da li postoji mogućnost da nastavim da radim za njegovu grupu kao budući doktor nauka, na šta mi je on dao potvrdan odgovor – ističe Šlahta.
Poteškoće u nalaženju posla mastera hemije Šlahta opravdava time što se ova nauka preklapa sa drugim srodnim prirodnim naukama poput fizike, biologije, biohemije, hemijskog inženjerstva, nauke o ishrani, nauke o materijalima…
– Zato postoji vrlo velika konkurencija sa drugim disciplinama. Takođe, visokokvalifikovani ljudi sa doktoratom su veoma skupi za kompanije. Zbog toga žele da zaposle što manje ljudi i daju prednost onima sa praktičnijim iskustvom, poput hemijskih tehničkih pomoćnika – ističe on.
Međutim, kako kaže, nada se da će nakon završetka doktorskih studija pronaći posao u periodu od godinu dana.
– Budući da sam relativno fleksibilan i spreman da se preselim u drugi grad, to bi mi moglo mnogo olakšati pronalazak posla. Međutim, verovatno će biti potrebno mnogo prijava i vremena za traženje slobodnih radnih mesta – ističe Patrik Šlahta.
Ipak, ni doktorat nije garancija za posao, jer većina drugih hemičara takođe ima doktorat i postoji velika konkurencija za slobodna radna mesta u hemijskoj industriji.
– Međutim, on povećava šanse za pronalaženje posla, posebno ako je vaš doktorat bio izveden u istraživačkom polju koje je zanimljivo za industriju. Generalno, doktorat je pre predispozicija za pronalaženje dobro plaćenog posla u hemijskom sektoru nego garancija posla – navodi Šlahta.
Na naše pitanje šta ukoliko se oduži taj period od godinu dana u traženju posla, Šlahta kaže da ima rezervni plan a to bi bio nastavak istraživačkog rada na univerzitetu, što podrazumeva post-doktorske studije.
– To bi mi dalo još malo vremena da nađem posao, ali ne bi bilo trajno rešenje.
S druge strane, za naš portal govori Danijela Zlatanović (42), koja je pre 10 godina otišla iz Srbije nezadovoljna tadašnjim poslom i životnim standardom, te je svoju sreću pronašla u Nemačkoj. Naša sagovornica sada živi i radi u Vormsu, nedaleko od Frankfurta.
– U početku nije uopšte bilo lako, posebno jer sam došla iz Srbije koja nije članica Evropske unije i nisam mogla da ostanem koliko želim ukoliko u predviđenom roku ne nađem posao. Održavalo me je u tim teškim trenucima to što sam došla sa ćerkom i mislila na njenu budućnost – da joj stvorim uslove za normalno školovanje i život. Nemačka je u tom smislu odlična država. Prijavila sam se u njihovoj agenciji za zapošljavanje koja pomaže u pronalaženju posla, tojest daje ponude. Oni takođe regulišu i mesečnu nadoknadu za ljude bez posla, ako me sećanje ne vara tada je iznosila oko 500, 600 evra na mesečnom nivou, i plaćaju stanarinu – priseća se Zlatanovićeva.
Ona kaže da je posao našla vrlo brzo u kuhinji kao pomoćna radnica, i ističe da bez znanja jezika ne može mnogo da se bira.
– Posao je bio ok, ali bez diplome i znanja jezika mnogo je teže. U jednom trenutku sam ostala bez posla, i tada sam se obratila „Arbeitsamtu“, koji evidentira nas koji smo ostali bez posla i tražimo drugi posao. Oni takođe pomažu da se pronađe posao, ali na primer trebalo je da im dostavljam radnu biografiju jednom nedeljno i da se i ja uključim u potragu – objašnjava Zlatanovićeva i dodaje: – Relativno sam brzo pronašla naredni posao, ne čeka se kao u Srbiji, godinama.
Danijela kaže da je danas prezadovoljna uslovima rada, da je odnos poslodavac-radnik odličan:
– Ovde nema diskriminacije, meni se nije desila. Gde god da sam radila na prvom mestu je poštovanje, kultura. Trenutno sam zaposlena u jednoj firmi gde obavljam usluge peglanja, uslovi su dobri i plata je dobra. Pitate me da li je ovde lakše nego u Srbiji? Znate kako, mislim da trenutno nigde nije lako, poenta je sa kakvim stavom idemo kroz život i šta je za nas sreća – završava Zlatanovićeva razgovor sa nama.
Iako su radni uslovi u Nemačkoj odlični što je potvrdila i naša sagovornica, kako su nam naveli iz SAZ-a posledice pandemije Kovid-19 utiču na svaki aspekt globalne ekonomije. Te su tako pod pritiskom i nemačka izvozna industrija i domaći uslužni sektor. Međutim, još uvek nije jasno koliko će ova recesija biti teška i koliko će trajati, i kako će konačno uticati na stopu nezaposlenosti.
Tekst je urađen u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija.
Foto/Cover: Ac Almerol/Unsplash/Pixabay.com – EU Flag
Miljan Paunović je urednik portala Media Start Info (koji radi iz ljubavi), zaposlen je na poziciji zamenika šefa deska na portalu Biznis.rs (zavoleo je i ekonomske-biznis teme), inače je diplomirani politikolog i autor dva romana „Soba tajni“ i „Tuneli prošlosti“. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
[…] https://www.mediastart.info/radnici-u-nemackoj-uzivaju-postovanje-svojih-poslodavaca-i-nemaju-strah-… […]