Proces, strategija i nebrojeni napori kojima su žene nastojale da se oslobode autoriteta i kontrole muškaraca i tradicionalnih struktura moći, kao i da obezbede jednaka prava za žene, uklone rodnu diskriminaciju iz zakona, institucija i obrazaca ponašanja, kroz istoriju smatrao se emancipacijom žena.
U poljoprivrednim, predindustrijskim društvima žene se generalno smatraju odgovornima za pripremu hrane i rađanje dece sa vrlo malim mogućnostima za samostalan život van porodice. Muškarac je predstavnik porodice u javnoj sferi i jedino on uživa građanska prava, pa se žena nikako ne može smatrati ravnopravnom sa njim.
Kako se ekonomski status i nezavisnost žena povećava, žene postaju manje zavisne od braka i od muža, što dovodi do odgovarajućeg povećanja njihove socijalne nezavisnosti. Kao posledica toga, dolazi do društvenih promena, kao što su pad nataliteta u industrijski razvijenim zemljama i promene u bračnim obrascima, odnosno brak u kasnijim godinama i veća stopa razvoda. To dovodi do eventualnog uvođenja političke ravnopravnosti žena koja odražava njihovu veću društvenu i ekonomsku nezavisnost.
Žalosno je to što uprkos tome što je feminizam snažan pokret, još uvek postoje delovi sveta u kojima dolazi do nejednakosti i eksploatacije žena. Dakle, svi moramo pokušati da praktikujemo intersekcijski feminizam.
U Srbiji je diskriminacija zabranjena Ustavom i antidiskriminacionim zakonima, u svim oblastima života i na osnovu svih ličnih svojstava, a antidiskriminacione odredbe sadržane su u mnogim zakonima kojima su uređene različite oblasti (npr. zapošljavanje, obrazovanje) Rezultati istraživanja pokazuju da je 74 odsto femicida izvršeno u partnerskom i porodičnom kontekstu, od toga skoro polovina (49,3 odsto) prema bračnim ili vanbračnim partnerkama, a 68 procenata femicida izvršeno je u domu ili dvorištu žrtve i/ili počinioca.
U Srbiji su najčešće žene žrtve trgovine ljudima, od čega skoro 40 odsto čine devojčice i najčešće su žrtve seksualne eksploatacije i prinude na brak.
Slučaj Marije Lukić obeležio je 2018. godinu, koja je doživela seksualno uznemiravanje, napade i ucene od tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, a nakon toga se suočila sa velikim preprekama tokom sudskog postupka. Ona je podnela krivičnu prijavu za seksualno uznemiravanje zloupotrebom službenog položaja, jer je u periodu od juna 2015. godine do podnošenja krivične prijave konstantno bila izložena seksualnom uznemiravanju. U roku od 24 časa od podnošenja krivične prijave prestao joj je radni odnos, a bila je izložena i pretnjama kako druge žene ne bi progovorile.
Podsetimo, potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić, je aprila 2021 godine na konferenciji za medije iznela optužbe protiv Dragana Markovića Palme, osnivača i predsednika stranke Jedinstvena Srbija. Naime, Tepić je objavila video svedočenje anonimnog bivšeg radnika hotela „Alfa“ u Končarevu kod Jagodine, koji je rekao da je prisustvovao podvođenju maloletnih devojaka od, kako je naveo, 15, 16 i 17 godina starosti. Više tužilaštvo u Kraljevu, koje sprovodi postupak navodi da je do sada u u ovom postupku u svojstvu građana ispitano 21 lice.
Kroz ceo razvitak društva možemo zaključiti da je primetan izuzetan napredak u području feminizma. Počevši od predindustrijskog perioda do današeg vremena, žene su se izborile za mnoga prava. Međutim, i dalje se suočavamo sa čestim problemima seksualnog uznemiravanja, seksualnog zlostavljanja, zlostavljanja uopšte, silovanja, porodičnog nasilja i nasilničkog ponašanja.
Ravnopravnost polova je od fundamentalnog značaja za ostvarivanje ljudskih prava i težnja je koja koristi čitavom društvu, uključujući devojke i žene.
Univerzalne prednosti rodne ravnopravnosti dobro su dokumentovane, a nekoliko međunarodnih okvira potvrdilo je njenu centralnu ulogu u ljudskim pravima i održivom razvoju. Ključna poruka feminizma mora biti isticanje izbora u donošenju ličnog smisla feminizmu. To je prepoznati pravo drugih da učine isto.
Tekstovi objavljeni u rubrici “Glas mladih – “MAAT A.S.”” predstavljaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.
Milica Petrović je član studentske asocijacije „MAAT“, i student treće godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu
👏👏