četvrtak, 21 januar

Realnost u Srbiji: Pitaćemo se zauvek da li je moglo drugačije

Realnost u Srbiji: Pitaćemo se zauvek da li je moglo drugačije

Ovo je istinita priča Bojane Kostadinović iz Užica.

Februar 2016. Utorak, oko dva sata ujutru. Tup udarac o pod odzvanja mi i dalje u glavi. Moja majka, bez svesti, leži. Hitnu pomoć čekamo i duže nego što bi trebalo.

Prevezli su je u Opštu bolnicu Užice koja je ujedno i glavna bolnica za Zlatiborski okrug. Skener nije radio. U glavnoj bolnici za Zlatiborski okrug ne radi skener. U gradu u kojem živi 70.000 ljudi ne radi skener. Nakon 3 sata stiže ambulantno vozilo u kojem je moja majka zauvek otisla iz Užica. Prestonički lekari daju dijagnozu- pucanje aneurizme na mozgu. Kad je aneurizma u pitanju najbitnija su prva dva sata, tada mora da se odreaguje da bi pacijent imao šansu. Moja majka nije imala tu šansu. Ostaje samo da se pitamo da li bi nesto bilo drugačije da je skener radio, da nismo toliko čekali ambulantno vozilo… Možda bi, a možda i ne bi.

Oktobar 2016, petak. Sestri je napukao vodenjak. Prvi porođaj. Primaju je u bolnicu, istu onu Opštu bolnicu u Užicu. U nedelju je pukao vodenjak. Tih dana u poseti bolnici bio je veliki ministar zdravlja zbog propusta koji se dogodio dečaku od osam godina koji je slomio ruku, a za posledicu je imao smrtni ishod. Propust. Dečak od osam godina umire. Zbog posete velikog ministra zdravlja insistira se na prirodnom porodjaju. Ministarska poseta određuje kakav će porođaj biti. Sestru su porodili u utorak. Sećate se, u nedelju joj je pukao vodenjak? Porađala su je četiri doktora, pritiskali su joj stomak, pokušavajući da izguraju bebu, a ona nije imala snage. Beba je bila krupna i zaglavila se. Imala je 10 otkucaja u minuti. Reanimirali su je. Hvala Bogu, bila je jaka i preživela je. Bila je to njena prva pobeda.

Jedne srede, krajem juna 2020. deda je slavio 84. rođendan. Inače, moj deda je jedna od najstabilnijih, najrazumnijih, najčvršćih osoba, sa 84. godine i dalje je radio kao knjigovođa, vozio auto, gajio vrt na Beloj Zemlji. Nakon rodjendana, u petak i subotu nekoliko nas iz porodice dobili smo temperaturu i različite simptome. Deda odlazi u covid ambulantu, zbog teže kliničke slike testiraju ga na covid. Dva dana nakon testa dobija informaciju da je negativan. Zatim slede različite informacije kome treba da se obrati radi lečenja. Stanje se pogoršava, kašalj, bol u grlu, ne može da ustane iz kreveta. U petak u 7 ujutru odlazi u bolnicu jer je stanje sve gore. Rentgen ne radi, pa mu pluća snimaju na skeneru. 2020. Ne radi rentgen u glavnoj bolnici za Zlatiborski okrug. Zatim se ispostavlja da je covid pozitivan, pneumonija na oba plucna krila, desno više zahvaćeno. Saopštavaju mu to između 14  i 15 sati i govore mu da čeka zato sto je kovid pozitivan, a oni nemaju pravo da se leče u ovoj državi jer su sami krivi što su se zarazili. DRŽAVA KOJA JE ORGANIZOVALA IZBORE U SRED PANDEMIJE.

Hodnici Užičke bolnice puni su bolesnih, uplašenih ljudi. Svako od njih ima porodicu, prijatelje, voljene ljude. Svako od njih bio je sam, u gomili bolesnih ljudi. Hodnicima se prolama kašalj i poneki jauk. Medicinsko osoblje, vidno preumorno, sklanjaju poglede jer znaju da rade u glavnoj bolnici za Zlatiborski okrug i da njihovi uslovi ne zadovoljavaju potrebe pandemije. Iz njihovih mrtvih očiju svetli jedino strah. Deda je čekao 13 sati na klupi. 13 sati je trajalo dokazivanje države da ne mari za njegov život. 13 sati su pokušavali da oduzmu dedi dostojanstvo. U razgovoru sa rodjakom izjavljuje: „Ja ovo nisam zaslužio“. U ponedeljak oko pola 6 ujutru naglo mu se pogoršava stanje. Njegovo 84 godine staro srce nije izdržalo. Niko iz bolnice nam nije javio, saznajemo slučajno od poznanika.
Danas je sahrana. Deda, koji nas je sve svojim primerom zadužio da budemo pošteni, vredni, dostojanstveni, neće imati ispraćaj kakav zaslužuje. Nećemo moći ni svi da se oprostimo od njega. Položiće ga u limeni kovčeg i spustiti u zemlju.

U isto vreme, nas desetoro iz porodice i okruženja imamo simptome korone, pored dede, testiran je i ujko kome saopštavaju nakon tri dana da je pozitivan bez ikakvih uputstava o daljem lečenju. Od nas desetoro, dvoje je upalo u statistiku da su oboleli, a jedno od to dvoje je preminulo. Pitam se, koliko još ima takvih slučajeva u Užicu i Srbiji.

Foto/Cover: Otkucaji srca/ Youtube/Screenshot

Komentari

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *