среда, 9 октобра

Slučaj Vesić: Uvredama i uličarskim rečnikom do „bolje i pristojnije Srbije“

Slučaj Vesić: Uvredama i uličarskim rečnikom do „bolje i pristojnije Srbije“

Pratim političku scenu Srbije veoma dugo, ima 30 godina, ali se ne sećam da je bila toliko podeljena, plitka, samovoljna, bez trunke zdrave emocije.

Zbog čega je to tako ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali vaspitanje i kultura dolaze iz kuće, porodice.  Nije onda teško zaključiti zašto su pojedini političari bahati, drski i na objektivno pitanje ili drugačiji stav reaguju uvredom.

Foto: Aleksandar Vučić/Youtube/Screenshot

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je model njegovim političkim sledbenicima u ponašanju. Poznato je da se predsednik ophodi dvojako, ima svoje miljenike i svoje protivnike (iako je predsednik svih građana Srbije, po Ustavu Republike Srbije). Vučić svojim miljenicima tepa, smirenim glasom, smeška se, a protivnike (koji mu pritom ništa strašno nisu učinili, samo mu postave smisleno pitanje ili mu ukažu na potencijalnu grešku u njegovom 24/7 radu) omalovažava, drsko se ponaša i ne zove ih po imenu.  Čuli smo od njega da su neistomišljenici njegovi ološ, fašisti, ironično je govorio i o ženama, vikanje na konferencijama za novinare nije ništa novo, vređanje građana i svaljivanje krivice su uobičajeni (posebno za vreme korona virusa). Da ne nabrajam, spisak je dugačak, na svu sreću postoji internet, te se sve lepo  može  videti.

Ovom prilikom neću da se osvrnem na sve njegove kolege po ponašanju, već na zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića. On je na televiziji Studio B  komentarisao sukob između reditelja Emira Kusturice i Gorana Markovića. Da podsetimo, Marković i Kusturica su se sukobili zbog spomenika Stefanu Nemanji koji se postavlja u Beogradu na Savskom trgu. Marković je svom kolegi rekao da se ogradi od spomenika koji urušava kulturu i sliku Beograda i upitao ga „gde će ti duša?“, dok je Kusturica, koji je inače bio član žirija za izbor spomenika poručio Markoviću da nije dobro kada „bezbožnik spominje dušu“  i obraćao mu se sa „Gorane Srbine“. Ako mene pitate, oba reditelja su nesporno veliki umetnici, ali ko je od njih dvojice pre svega čovek, mišljenje je dao Goran Vesić.

Naime, on je ovaj sukob komentarisao vidno uznemiren, u smislu kako tamo neki Goran Marković može da uputi takvo pismo velikom Emiru Kusturici. Gorana Markovića je nazvao bedom od čoveka, i dva, tri puta je naglasio da je Marković bednik. Takođe je apostrofirao da Emir ima Zlatnu palmu, a da je Marković palmu video „na slici u Tunisu“.  Zabrinut sam jer je očigledno da Vesić, inače počasni član Udruženja književnika Srbije, nije  izgleda upoznat sa biografijom i opusom  Gorana Markovića.  Ovaj reditelj nije ništa manje vredan od favorizovanog Kusturice, a i da jeste, daleko od toga da je bednik.

Retorika ljudi bliskih Aleksandru Vučiću ima poznatu matricu: ako mi se ne sviđaš, ako misliš svojom glavom, ako mi postavljaš smislena pitanja koja nisu unapred odobrena, onda si moj neprijatelj i svakako si „ološ, bednik, fašista“.

Očigledno smo na našem putu ka Evropskoj uniji i demokratskim vrednostima došli do poslednje faze dna u kome živimo.  Iako je još uvek „Zlatno doba Srbije“ (počelo je po Vučiću 2015.), tu je krajnje vulgaran rečnik ljudi koji rade u naše ime, koji nisu na vlast došli samopostavljanjem ( tako barem deluje) već su ih izabrali građani Srbije. Sve može lepo da se kaže, bez uvreda, psovanja, etiketiranja. Može, u pristojnoj državi, sa pristojnim političarima (na vlasti). To sigurno nije država Srbija, barem ne još uvek.

Tekstovi objavljeni u rubrici “Skener” predstavljaju stavove autora  i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.

Foto: Goran Vesić/Youtube/Screenshot

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *