Novi godišnji izveštaj Stejt departmenta o poštovanju ljudskih prava u svetu ukazuje na ključne probleme u ovoj oblasti u Srbiji.
Naime, zabeležena su ozbiljna ograničenja slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i neopravdana hapšenja i krivični progon novinara, brojna dela korupcije u vlasti, nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na osobe s invaliditetom, kao i na LGBTI populaciju.
U delu izveštaja o Srbiji navodi se da je srpska vlada „preduzela korake kako bi identifikovala, istražila, krivično gonila i kaznila zvaničnike koji su kršili ljudska prava, kako u policiji, tako i drugde u vladi, nakon što je javnost otkrila zloupotrebe“ ali da „ipak, mnogi posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, socijalnog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zlostavljanja ostaju neprijavljeni i nekažnjeni“.
U odeljku posvećenim slobodi medija Stejt department ocenjuje da su u Srbiji ustavom garantovane sloboda izražavanja i štampe ugrožene pretnjama i napadima na novinare, nedostatakom transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelikom ulogom države u medijskom sektoru.
Uz podsećanje na ocene iz izveštaja Fridom hausa i Reportera bez granica, Stejt department u izveštaju zaključuje da su „neuravnotežena medijska pokrivenost i velika količina lažnih ili neproverenih vesti nastavili da ugrožavaju sposobnost građana da značajnije učestvuju u demokratskom procesu“.
U izveštaju se ocenjuje da su nezavisni mediji bili aktivni, ali ograničeni u mogućnosti da izraze najrazličitije stavove zbog prezasićenosti medijskog tržišta na kojem je registrovano više od 2.500 medija, kao i podrškom provladinih medija od strane vlasti.
U dokumentu je navedeno da nezavisni novinari i medijske kuće nastavili da izdaju nekoliko listova, ali sa malim tiražom, koji dodatno opada, dok su tabloidi i dalje popularni ali, kako je istaknuto, redovno objavljuju netačne ili neproverene informacije.
U izveštaju se podseća da su junski vanredni parlamentarni izbori, po oceni međunarodnih posmatrača, efikasno organizovani u teškim okolnostima, ali da su dominacija valdajuće partije i nedostatak pristupa opozicionih stranaka medijima, kao i nedostatak medijske raznolikosti u celini ograničili izbor birača.
Izvor: Euractiv.rs