Dezinformacije su simptom socijalnog i političkog poremećaja, pre nego njegov uzrok, zato Evropska unija treba da se fokusira na jačanje kvaliteta demokratije i upravljanja na Zapadnom Balkanu.
U studiji „Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na Zapadnom Balkanu i identifikovanje načina za efikasnu borbu protiv njih“, koja je urađena na zahtev Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET), navodi se da su dezinformacije „endemski i sveprisutni deo politike širom Zapadnog Balkana“.
Jaka demokratija je „najmoćniji potencijalni bedem protiv dezinformacija“, navodi se u analizi kampanja dezinformisanja u regionu, koju je objavio portal Euractiv..
U slučaju Srbije, u studiji se navodi da se „mora održati, a u nekim oblastima pojačati pritisak na vladu da prestane progon nezavisnih i opoziciji naklonjenih novinara.
Takođe, vlada treba ponovo da razmotri sporazum koji Sputnjiku dozvoljava da koristi Beograd kao bazu za dezinformacione operacije u regionu, i da prekine praksu korišćenja srpskih medija kao sredstvo za destabilizaciju suseda, piše u studiji.
Tri ključna izazova su spoljni izazovi kredibilitetu EU, dezinformacije povezane s pandemijom i uticaj dezinformacija na izbore i referendume.
U studiji se ističe da dezinformacije nisu proizvod slabo regulisanih digitalnih medija ili spoljnih bezbednosnih pretnji.
U odeljku koji se odnosi na Srbiju, navodi se da Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić dominiraju medijskom scenom.
– Tokom proteklih nekoliko godina, posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakteriše povoljno izveštavanje o predsedniku Vučiću i njegovom krugu i nedostatak kritika na njihov račun – ocenjuje se u dokumentu.
Dodaje se da glavnu ulogu u državnim kampanjama dezinformisanja imaju televizijske stanice, pre svega Pink, i tabloidi, među kojima su Kurir, Informer i Srpski telegraf, koje se koriste da prenose „kampanje blaćenja“ vladajuće partije protiv opozicije.
Analizom društvenih medija zaključeno je da su jedan broj nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Crvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i grupa uticajnih pojedinaca imali posebno važnu ulogu.
U dokumentu se ukazuje na navode da je veliki broj lažnih profila i stranica na društvenim mrežama korišćeno za širenje dezinformacija, podsećajući da je Tviter u aprilu ove godine izbrisao više od 8.500 hiljada naloga iz Srbije, uz objašnjenje da su to bili lažni nalozi povezani sa vladajućom partijom.
Međunarodni akteri imaju relativno malu ulogu u kampanjama dezinformisanja u Srbiji, ocenjuju autori studije. Od većih kampanja koje su analizirane, manje od polovine je direktno uključivalo Rusiju.
U dokumentu se navodi da kampanje dezinformisanja koje predvodi Sputnjik Srbija, iako su uočljive u regionu, posebno u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, nisu posebno vidljive u Srbiji. Sputnjik Srbija, ipak, proizvodi materijal koji drugi mediji u Srbiji i regionu mogu da iskoriste da bi postigli ciljeve dezinformisanja.
Većina dezinformisanja u Srbiji ima za cilj da promeni mišljenja o izborima, javnim ličnostima ili unutrašnjoj politici.
Oko trećine analiziranih kampanja su fokusirane na NATO ili EU, trećina na posledice ratova u bivšoj Jugoslaviji i pomirenje, a ostatak na izbornu politiku i kovid-19.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto/Cover: Mediji/Tabloidi/Youtube/Screenshot/Insjader