Na 19. Slobodnoj zoni prikazan je film „Bez pravila“, švedskog reditelj Fredrika Gertena, koji je otvara ključna pitanja savremenog doba poput: kleptokratije, korupcije, krize resursa, enormnog bogaćenja milijardera i milionera, ljudskih prava.
Gerten vešto istražuje probleme o kojima samo pojedinci javno govore, jer sve navedene teme su „hod po rubu provalije“. U intervjuu za portal Media Start Info, švedski reditelj kaže da smo svi mi pobednici ukoliko radimo zajedno na rešenju nekog problema.
„Živimo u društvu gde postoji tendencija da nam se nameće krivica za sve što se u njemu dešava. Dok posmatramo jedni druge, ali što je važnije dok međusobno razgovaramo o tome šta se dešava u svetu, radimo na tome da nam bude bolje. I iz tog razloga sam snimio ovaj film, jer sam želeo da navedem ljude da mi pričaju o problemima i da ih predstavim svetu. Publika reaguje tako što shvata da nije odgovorna za neke loše stvari u društvu, kao pojedinci možemo mnogo učiniti ako razgovaramo i shvatimo šta nam je zajedničko umesto što tražimo ono što nas razdvaja. To je takođe tendencija u ovom svetu, na primer složimo se oko devet stvari i dozvolimo da nas razdvoji neslaganje oko desete, što je pomalo glupo“, kaže švedski reditelj.
Gerten ističe da je na ovom filmu radio tri godine, pandemija je malo otežala realizaciju projekta, dodaje da je njegov kinematograf iz Sao Paola u Brazilu, te da nije bilo dozvoljeno da budu na istom mestu i snimaju. Reditelj kaže da je za dokumentarne filmove ovog tipa potrebno oko dve godine rada, jer osim vremena za samo snimanje treba vremena i za nalaženje sredstava, a to je uvek teško.
U priču filma „Bez pravila“ uvodi nas novinarka Sara Čejs, koja je radila u Avganistanu 10 godina, živela je u Kandaharu, i istraživala korupciju. Ona je našla da je korupcija toliko jaka i organizovana, i da je veoma teško iskoreniti taj problem, te da vlast počiva na njoj.
Ovim pitanjem bavila se i novinarka sa Malte Dafne Karuana Galicija, istraživala je organizovani kriminal i korupciju u toj državi, ubijena je 16. oktobra 2017, u eksploziji automobila. Ona je bila hrabra i otišla je toliko daleko, da je svoj rad i zalaganje za pravdu platila životom.
Gerten kaže da u većini zemalja Ustav garantuje slobodu medija i govora, i ta prava moramo iskoristiti. Ukoliko ne koristimo slobodu štampe, onda nje i nema.
„Hrabrost je lični izazov, osećanje, ako niste dovoljno hrabri, podržite one koji jesu, jer i to je hrabrost. Ljude poput Dafne Galicije treba da podržavamo, oni ne smeju biti sami u svojoj borbi“, ističe Gerten.
Film takođe ukazuje i na ekološku sliku planete, krizu resursa, te eksploataciji uglja koja uništava prirodu. Sve to da bi se bogati još više bogatili, i da bi jaz između njih i običnih ljudi bio sve veći.
„Evidentno je da planeta nije baš u najboljem stanju. Iako situacija oduvek nije sjajna, ‘super bogati’ su bogatiji nego ikada. I od pandemije 2020. godine dve trećine celog bogatstva na planeti preuzeo je jedan odsto ljudi. To nam ukazuje na globalni apsurd. Mislim da su te podele u društvima nešto što stvara mnogo stresa, frustracije, besa, a taj bes mogu iskoristiti ksenofobi, rasisti, fašisti. Naime, kada počnete da radite nešto i zalažete se jako da ostvarite svoju ideju, shvatite da uspevaju samo bogati. Naime, oni u startu imaju milion dolara na računu, i to im olakšava svaki naredni cilj“, kaže naš sagovornik.
Gerten u daljem razgovoru za naš portal objašnjava da ljudi shvataju da kompanija bez radnika ili prodavnica bez kasira ne bi funkcionisala, kao ni bolnica bez lekara ili sestara, prevoz bez vozača.
„Smatram da ljudi razumeju da društvo ne bi funkcionisalo bez napora pojedinaca. Problem sa super bogatima je to što misle da su oni ti koji spašavaju planetu i oni taj ’proizvod’ uspešno prodaju. To je naravno pogrešno. I milijarderi, kao i obični ljudi, treba da plaćaju porez u svojoj zemlji, a ne da svoje milijarde drže na nekom mestu gde je porez manji ili ga uopšte nema. Oni treba da shvate da su odgovorni, da prihvate tu odgovornost“, kaže švedski reditelj.
Za građane Srbije, Švedska je zemlja za primer, ali kako kaže Gerten, njegov film je otvorio veliku debatu o tome da i u Švedskoj postoji korumpirana mreža koja upravlja državom.
„Institucije koje štite građane su pod pritiskom. Ali ništa nije večno, Švedska mora da bude sve bolja, posebno ako smo inspiracija drugima, moramo biti mnogo bolji nego što smo sada jer i kod nas rastu jaz i frustracija, to se vidi po tome što fašistički pokret ima sve više prostora. To i jeste poenta ovog filma, lokalni razgovori. Bili smo sa filmom u Meksiku, na Kipru, Kosovu*, širom Evrope, i svi daju slične primere u svojim zemljama, moramo da razumemo organizaciju ovog sveta jer je onda lakše boriti se. Setimo se da bogataši ulažu ogromne sume novca u modele objašnjenja to jest, modele rešavanja krize na njima svojstven način. Uveren sam da pristojna komunikacija i odgovorno novinarstvo mogu dati dobar otpor i istinite priče, što nam je i potrebno“, zaključuje Fredrik Gerten.
„Milijarder odlazi u svemir jer smo mu to mi platili, mi radimo za njega i pomažemo mu da ostvari svoje snove“, jedna je od poruka ovog filma, koji na ovogodišnjoj Slobodnoj zoni publiku nije ostavio ravnodušnom, naprotiv, samo je podsetio u kakvom svetu živimo…
Reditelj Fredrik Gerten / Foto: Gerhard Jörén
Miljan Paunović je urednik portala Media Start Info (koji radi iz ljubavi), zaposlen je na poziciji zamenika šefa deska na portalu Biznis.rs (zavoleo je i ekonomske-biznis teme), inače je diplomirani politikolog i autor dva romana „Soba tajni“ i „Tuneli prošlosti“. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).