Bez dileme 2020. godinu pamtićemo po pandemiji korona virusa, ali mnogi događaji u svetu ostavljaju za nama još turbulentnih 365 dana.
Ratovi, teroristički napadi, prirodne katastrofe, protesti, nemiri, ubistva, obeležila su i odlazeću 2020. godinu. Podsetićemo samo na one koji će se još dugo pamtiti.
U januaru su zabeleženi nezapamćeni požari u Australiji. Požari u “zemlji kengura” su bili glavna svetska tema u prvim nedeljama 2020. godine. Od početka požara poginulo je 28 ljudi, na hiljade kuća je uništeno, a ekolozi sa Univerziteta u Sidneju procenili su da je živote više od milijardu ptica, gmizavaca i sisara uzela vatrena stihija. Vatra je stigla i do okoline Sidneja i Adelejda, a zahvatila je južnu i istočnu obalu ovog kontinenta.
Inicijalna kapisla za nemire u SAD u maju mesecu bilo je ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda. Podsetimo, Džordž Flojd, 46-godišnji Afroamerikanac je preminuo u bolnici u Mineapolisu nakon što mu je jedan od policajaca (belac) tokom privođenja kolenom pritisnuo vrat. U videu koji je objavljen na društvenim mrežama, čuje se kako je on uzvikuje „Molim vas, ne mogu da dišem“, pre nego što je prestao da se pomera. Širom Sjedinjenih Američkih Država počeli su veliki protesti, a opomene i osude ovog strašnog čina stizale su sa svih strana sveta.
Ovu 2020. godinu obeležila je i prenamena muzeja Aja Sofije u Istanbulu u džamiju. Turski sud je početkom jula poništio muzejski status Aja Sofije, navodeći da njegovo korišćenje „nije pravno moguće“ osim kao džamije. Te je tako jedna od najpoznatijih građevina u svetu izgubila svoj status muzeja nakon 86 godina, a na predlog predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. On je tada najavio da će ovo svetski poznato mesto biti korišćeno kao džamija za molitve petkom od 24. jula ove godine. Ovaj potez Erdogana dodatno je poremetio odnose Turske i Grčke.
Eksplozija u luci u Bejrutu je još jedan od događaja koji će biti upamćen u 2020. godini. Tog 4. avgusta u bejrutskoj luci odjeknula je eksplozija poput one izazvane atomskom bombom. Amonijum-nitrat, koji se najčešće koristi kao đubrivo, eksplodirao je verovatno zbog nebrige tokom skladištenja. Eksplozija je potpuno razorila luku libanske prestonice, okolne zgrade, više od 300.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom, a poginulo je najmanje 150 osoba.
Aleksandar Lukašneko je 9. avgusta proglasio svoju šestu pobedu na predsedničkim izborima u Belorusiji, i to je bio okidač za velike proteste opozicije u Minsku, koji su režim beloruskog predsednika optužili za izborne mahinacije. Lukašenko je, u međuvremenu, zabranio proteste, dajući ovlašćenja policijskim snagama da ih razbiju uz upotrebu sile.
Šestonedeljni rat između Azerbejdžana i Jermenije zbog teritorije Nagorno-Karabah takođe je zabrinuo svetsku populaciju. Oružani sukob je počeo 27. septembra, a okončan je uz rusko posredovanje 10. novembra. Tačan broj poginulih još uvek nije saopšten, a krajem oktobra ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je život izgubilo oko 5.000 vojnika na obe strane, kao i nekoliko stotina civila.
Protestovalo se i širom Poljske zbog spornog zakona o zabrani abortusa. Poljski Ustavni sud je polovinom oktobra odlučio da je abortus zbog anomalija fetusa neustavan. Na taj način je zabranjen najčešći razlog za prekid trudnoće u Poljskoj. Na ulicama Poljske preovladavali su bes, nezadovoljstvo, i bez obzira na to da li su ljudi religiozni ili ne, složili su se da ne treba zabraniti abortus u slučajevima kada je ugroženo zdravlje majke ili deteta i kad je fetus ugrožen.
Ove godine imali smo i američke izbore, koji su bili prava predstava, posebno tokom brojanja glasova. Pobedio je Džozef Bajden, a odlazeći predsednik SAD-a Donald Tramp još uvek ne može da se pomiri sa tom činjenicom. U svom stilu Tramp je optužio demokrate da su pokrali izbore i najavio je da će se opet kandidovati za prvog čoveka SAD 2024. godine. Mnogi su to na društvenim mrežama okarakterisali kao potez očajnika. Izbori su održani 3. novembra, a rezultate smo saznali 7. novembra kada su vodeći mediji u SAD, CNN pre svih, objavili da je Bajden osvojio 279 elektorskih glasova od neophodnih 270, a Tramp 214. Bajden će biti 46. i najstariji predsednik u istoriji Sjedinjenih Država, a Kamala Haris prva žena potpredsednica afroameričkog i indijskog porekla. Inauguracija Bajdena biće održana 20. januara, delom onlajn zbog pandemije korona virusa.
Teroristički napad u Beču početkom novembra šokirao je Evropu, ali i svet. Pre bi se reklo da ih je zatekao, jer je ovaj grad važio do tada za jedan od najmirnijih i najgostoprimljivih na planeti. Podsetimo, tri civila i jedan napadač ubijeni su u terorističkim napadima u Beču. U bolnicama je bilo 15 povređenih osoba. Policija je ubila jednog napadača, za koga se saznalo da je simpatizer Islamske države.
Nažalost, svet su ove godine napustili i velikani iz sveta umetnosti i zabave: glumac Kirk Daglas, najbolji agent 007 Šon Koneri, češki reditelj Jirži Mencel. Zatim jedan od najboljih fudbalera svih vremena Dijego Maradona, potom legendarni košarkaš NBA lige Kobi Brajant, španski pisac Karlos Ruis Safon, maestro i kompozitor Enio Morikone, modni kreator Pjer Karden…
U nadi da će 2021. svet biti bolje mesto za život i da će se obuzdati epidemija korona virusa, želimo vam srećne praznike.
Priredili: Dimitrije Andrejić / Miljan Paunović