четвртак, 13 јуна

Prevencija od suša važna zbog očuvanja zemljišta

Prevencija od suša važna zbog očuvanja zemljišta

U Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima održan je okrugli sto na temu suša, koji je deo projekta „EU za Srbiju otpornu na katastrofe”, a koji se sprovodi uz podršku Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Uvodničari su bili predstavnici UNDP, Vojvodina šume, EC Stanište iz Vršca, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i udruženje za zaštitu životne sredine Okanj – Elemir.

Učesnici okruglog stola su razgovarali o prevenciji suša i primerima dobre prakse u regionu i Evropi, o podizanju vetrozaštitnih pojaseva koji dovode do optimalne plodnosti zemljišta i štite od eolske erozije. Diskusija je usmerena i na urbane sredine i aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u cilju ublažavanja klimatskih promena i odgovora na učestalije suše. Još jedna od tema bila je i uloga žena u podizanju značaja ove tematike u javnosti i aktivizmu u ovoj oblasti.

Naime, promena u režimu padavina, porast temperature i posledična povećana učestalost i intenzitet godina sa sušama dovode do promene karakteristika klimatskih uslova. Ta promena je prepoznata kao faktor rizika za degradaciju zemljišta. Najnoviji podaci Ministarstva za zaštitu životne sredine pokazuju da je u periodu 2001-2021. godine, oko 29 odsto teritorije Republike Srbije bilo pod umerenim rizikom od degradacije zemljišta, a 28 odsto pod visokim rizicima, od kojih 14 procenata pod veoma visokim i ekstremno visokim rizikom od degradacije.

Kod ovih procena, uzeti su u obzir rizici od degradacije zemljišta usled povećanja stepena aridnosti (količina padavina je manja od mogućeg isparavanja, što ima za posledicu nisku vlažnost vazduha) što dovodi do sporijih, ali teže povratnih procesa degradacije, kao i rizici od ekstremnih padavina koje izazivaju eroziju zemljišta. Vojvodina je jedna od regija u Evropi sa najmanjim procentom šumovitosti. Trenutna pošumljenost iznosi 7,97 odsto (Druga Nacionalna inventura šuma Republike Srbije, 2023). Osim malog procenta šumovitosti, veoma je nepravilan raspored šuma po površini Vojvodine.

Utiske sa ovog događaja prenela je i organizacija Ekološki pokret Vrbasa.

Često nadležni otežu sa proglašenjem elementarne nepogode, kada se ona desi. Međutim, bez Fonda za štete od klimatskih promena, svesni su da bi samo sebi skočili u stomak, jer nemaju spremne budžetske razdele za ove svrhe, te moraju raditi gimnastiku da bi štete barem delom pokrili.

Edukacija o potrebi osiguranja useva, nije prisutna u dovoljnoj meri i u okolnostima ovako čestih i turbulentnih klimatskih događaja. Danas je ona potrebnija nego ikada.

Povećanje investicija u vodoprivredu ne može biti dovoljno efikasna na obradivim površinama pod intenzivnom poljoprivredom, u uslovima nestanka humusa, i velike poroznosti zemljišta, gde voda brzo ponire u dublje slojeve bez zadržavanja na površini, gde je nedohvatljiva za korenov sistem kultura. Sabijena zemlja teškim mašinama suprotan je problem, jer se voda u uvalama, na valovitom zemljištu, zadržava na površini i uništava kulture.

Bez zakonskih podsticaja konverzije poljoprivrednog u šumsko zemljište i bez sistemskog vraćanja uzurpiranog zemljišta kraj puteva, ne mogu se očekivati rezultati u podizanju vetrozaštitnih i zelenih zaštitnih pojaseva, a bez kojih će se nastaviti eolska erozija i isušivanje oranica.

Izvori: Ekološki pokret Vrbasa i Resurs Centar

Foto: Pixabay

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *