utorak, 24 novembar

Srbija i EU: Važno pregovaračko poglavlje o politici zapošljavanja još uvek čeka otvaranje

Srbija i EU: Važno pregovaračko poglavlje o politici zapošljavanja još uvek čeka otvaranje

Srbija na putu do ulaska u Evropsku uniju ima još mnogo posla, posebno kada su pregovaračka poglavlja u pitanju.

U okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“ istraživali smo dokle se uopšte stiglo sa Poglavljem 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i politiku zapošljavanja. Poglavlje19 je od posebnog značaja s obzirom da se odnosi na pitanja zaposlenja, održivosti radnih mesta, socijalnog dijaloga i zaštite, diskriminacije na radu, i od velike je važnosti za buduće članstvo Srbije u EU.

Naša sagovornica Nataša Vučković iz fondacije Centar za demokratiju i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 19, kaže da je usvajanje Akcionog plana za ovo poglavlje u maju mesecu ove godine prošlo „prilično nečujno“.

– U javnosti nije bilo većih rasprava na ovu temu, a razlozi zbog koga se kasnilo sa donošenjem Akcionog plana su nacrti koje je nadležno ministarstvo dostavljalo Evropskoj komisiji (EK).  U toj razmeni nacrta prošlo je nekoliko godina, tri nacrta su urađena, da bi na kraju bio usvojen ovaj poslednji – priča naša sagovornica.

Foto: Nataša Vučković/Privatna arhiva

Prema njenim rečima, tek treba da se vidi na koji način će ovaj akcioni plan da bude primenjen.

– Možemo da postavimo pitanje da li je uopšte u akcionom planu ocena o stepenu usaglašenosti domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU ispravna, s obzirom da prema našem mišljenju u akcionom planu preovladavaju vrlo paušalne ocene. Poput one da je Zakon o radu je u ’značajnoj meri usaglašen’  ili one da je Zakon o bezbednosti na radu u ’velikoj meri usklađen’ sa propisima Evropske unije. S druge strane kada pogledamo Izveštaj o skriningu možemo da primetimo da je u oblasti radnog prava potrebno sprovesti značajan broj važnih prilagođavanja nacionalnog zakonodavstva, da bi postojala pravna usaglašenost  u ovoj oblasti.  Ista ocena data je i za oblast zdravlja i bezbednosti na radu – objašnjava Vučkovićeva.

Foto: “ Puls Evrope – Medijske posete EU – Zoom intervjui/razgovori

Takođe naša sagovornica navodi da su nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije obuhvaćene relevantne direktive, međutim ovim nacrtom nije predviđeno potpuno usklađivanje sa direktivama, ni potpuno usklađivanje sa direktivama iz oblasti stanovanja i samozapošljavanja.

– Ovim nacrtom takođe nije regulisana jedna veoma važna oblast, a to je prilagođavanje   zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koja se reguliše Zakonom o zabrani diskriminacije, ali i Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.  U Akcionom planu to nije ni pomenuto, što ukazuje da će biti velikih problema u ovom segmentu – objašnjava naša sagovornica i kaže da je prilikom navođenja propisa načinjeno mnogo pravopisnih i materijalnih grešaka.

– Mi smo imali jako mnogo primedbi na ranijim sastancima sa predstavnicima pregovaračkog tima za Poglavlje 19, ali nijedna od naših primedbi nije usvojena. Nisu jasno definisane ni nadležnosti u smislu koji će tačno organi sprovoditi određene aktivnosti i reforme u ovoj oblasti. Postoje takođe i nedoslednosti u nadležnosti, na šta smo mi (Konvent, prim, aut.) dali jako mnogo komentara – kaže Vučkovićeva.

Foto: Pixabay.com

Problem ovog Akcionog plana je i vreme njegove izrade od četiri godine, kao i nedovoljna transparentnost, ali i to što nije bilo šire debate, kao i uključenosti predstavnika civilnog društva i nezavisnih eksperata. Zbog toga ovaj akcioni plan ima nedostatke.

Vučkovićeva kaže i to da veliki broj komentara civilnog društva i socijalnih partnera nije uvažen te su u Akcionom planu ostali brojni nedostaci koji neće samo ugroziti njegovo sprovođenje već i kvalitet usaglašavanja domaćih propisa sa propisima EU.

Akcioni plan bi prema svemu navedenom trebalo da bude predmet revizije kako bi se uklonili svi nedostaci u saradnji sa Evropskom komisijom. Takođe bi trebalo uraditi revitalizaciju programa zapošljavanja i socijalne politike na osnovu nacionalnog strateškog dokumenta koji je usvojen 2016. godine.

– Taj strateški dokument zahteva revitalizaciju i ažuriranje, jer ga treba uskladiti sa socijalnim pravima koje je propisala Evropska unija. Mi u ovom trenutku nemamo sličan dokument – kaže Vučkovićeva.

Foto: Pixabay.com

Diskriminacija na radu u Evropskoj uniji je striktno zabranjena, te bi poglavlje 19 trebalo da koordinira i sa poglavljem 23 (Pravosuđe i osnovna prava).

– Mi iz Centra za demokratiju zalažemo se da se zajedno čitaju poglavlja 19 i 23. Zbog toga što se u praksi dešava da diskriminacija na radu nema tu vrstu pažnje kao neke druge vrste diskriminacija koje više govore o ljudskim pravima, političkoj ugroženosti itd. U godišnjem izveštaju zaštitnika građana možemo da vidimo priličan broj žalbi u vezi sa kršenjem ljudskih prava i diskriminacijom na radu.  Zato nam je važan dobar program reformi zapošljavanja i socijalne politike, kao i razvijen socijalni dijalog – ističe naša sagovornica.

U ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije za Srbiju koji se odnosi na Poglavlje 19, navodi se da je „Srbija je umereno pripremljena u oblasti socijalne politike i zapošljavanja i da je postigla ograničen napredak u daljem usklađivanju zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EU“.

Foto: Pixaby.com

Takođe se ističe da u pogledu prošlogodišnjih preporuka Komisije, izdvajanja iz budžeta za aktivne politike tržišta rada neznatno su se povećala u 2019. godini. Međutim, ponovo su se smanjila u 2020. godini, te su suviše mala da obuhvate sve one koji traže posao. Srbija u narednom periodu treba da usmeri socijalnu politiku na mlade, žene i dugoročno nezaposlene, da ojača dvostrane i trostrane socijalne  dijaloge i da obezbedi doslednu primenu zakonodavstva  u oblasti rada i socijalne zaštite, navodi se u ovom izveštaju.

Kada će biti otvoreno Poglavlje 19 je pre svega političko pitanje, odnosno volje onih koji su na vlasti u datom trenutku da usklade oblast socijalne politike i zapošljavanja prema propisima Evropske unije. Nadamo se da im neće trebati isti broj godina koliko je trebalo da se izradi akcioni plan.

Tekst je urađen u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija.

Foto: MSI/Pixabay.com

Komentari

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *