Procenat novca iz državnog budžeta koji se u Srbiji izdvaja za kulturu nikako da pređe famoznih jedan posto, te je tako gledano unazad deset godina za ovu oblast najviše opredeljeno 2022. godine, kada je udeo sredstava Ministarstva kulture (bez javnog informisanja) iznosio 0,78 odsto državnog budžeta (0,78 odsto).
Procentualno za kulturu se izdvaja daleko manje od jedan odsto, a taj procenat je preporuka Uneska i cilj za koji se već godinama zalažu akteri u oblasti kulture.
Nemačka i Srbija su neuporedive na ovom polju, a to nam je potvridla i montažerka i ko-selektorka festivala Slobodna zona, Branka Pavlović koja godinama živi i radi i u Berlinu, i kaže da je ovaj grad i Beograd nemoguće porediti kada su izdavanja za kulturu u pitanju.
„Uprkos krizi usled geopolitičkih previranja u Evropi i svetu i uštedama koje su počele najpre u sferi umetnosti i obrazovanja a na račun povećanih izdataka za naoružanje, podrška u ovim oblastima i dalje velika. Kao neko ko je pola radnog vremena zaposlen na velikom univerzitetu u Berlinu, u državnoj službi, mogu da kažem da sam u privilegovanijem položaju od koleginica i kolega koji rade isključivo kao slobodni umetnici. Sa početkom rata u Ukrajini i posebno u 2025. zbog rezova u budžetu izdvajanja grada Berlina za kulturu iznosila su oko 900 do 950 miliona evra što je između dva i dva i po odsto ukupnog gradskog budžeta. Uštede su se najpre osetile na nezavisnoj sceni, ali je važno reći i to da mnogi imućni ljudi kolekcionari i ljubitelji umetnosti finansijski podržavaju pojedine događaje, festivale ili trupe ili svoje kolekcije dela savremene umetnosti čine dostupnim javnosti ili u okviru fondacija podržavaju pozorišta, festivale, umetničke škole ili imaju sopstvene galerije ili muzeje koji su veoma posećeni. To prate određene poreske olakšice, što je win win situacija i za njih i za publiku. Berlin je, prema rečima bivšeg gradonačelnika (Arm aber Sexy) ’siromašan ali seksi’, i njegov imidž velike evropske kulturne prestonice privlači vrhunske umetnike iz čitavog sveta na radost mnogobrojne publike“, objašnjava naša sagovornica.
Pavlović ističe da je u Berlinu raznovrsnost kulturne ponude neverovatna i ono što posebno fascinira je trud koji se ulaže u participativne i inkluzivne projekte za manje privilegovane slojeve stanovništva.
„Neumorno se radi na razvoju publike, nezavisna scena je takođe jako i ima institucionalnu podršku, Berlinski Senat ima projekte podrške likovnim i primenjenim umetnicima, književne, filmske, muzičke i plesne festivale, vrhunsku pozorišnu produkciju. Ono ’siromašan ali seksi’ odnosi se na činjenicu da osim kreativne u Berlinu i okolini (više) ne postoji druga vrsta industrije ako se izuzme pogon za proizvodnju Tesla automobila (od marta 2022. godine) u okolini Berlina koji je na stalnoj meti aktivista i izaziva velike kontroverze. Pa ipak, na primeru (odsustva) reakcije i cenzure u nemačkoj kulturnoj javnosti u smislu straha od rasta antisemitizma tokom krvavih zločina nad civilima u Gazi i preventivnog cenzurisanja pro-palestinskih kulturnih događaja i akcija, jasno se vidi koliko je kultura uvek i svuda pod uticajem politike i da je nemoguće izbeći suočavanje i potrebu za dijalogom, posebno u umetnosti“, kaže naša sagovornica.
Investicije u kulturu u Srbiji su minimalne, a Pavlović smatra da su upravo umetnost i kultura, nauka, obrazovanje oblasti u koje bi trebalo ulagati – to je neprocenjiv ljudski kapital koji trenutnu vlast ne samo da ne zanima nego se i otvoreno bori protiv njega – od finansijskih pritisaka do brutalne policijske sile.
„Stvari je obično veoma lako uništiti a proces oporavka je težak i dugotrajan. Ipak kao neko ko se aktivno bavi umetnošću i radi sa mladima uverena sam da će u nekoj alternativnoj formi kultura u Srbiji uspeti da preživi. Bizarno je što se društvo nalazi u nekoj vrsti unutrašnje okupacije i mislim da će biti potrebna velika mentalna snaga i volja da se ona pobedi i prevaziđe. Mislim da je potreba za stvaranjem, kreativnošću, nežnošću i ljubavlju nezaustavljiva i u krajnjoj liniji nepobediva“, smatra Pavlović.
S obzirom na uticaj politike na kulturu, ekonomski će umetnost u Srbiji očigledno osnažiti kada oni koji imaju tu vrstu moći u društvu usmere više finansijskih sredstava u ovaj sektor, do tada, kultura ostaje na marginama društva, jer je očigledno neisplativa i nije donosilac velikog profita.
Filmski festival na ličnu inicijativu i odlučnost
Srbija je dovela u pitanje održavanje značajnih filmskih festivala, onih po kojima je poznata, i koji izražavaju duh jednog vremena. Razlog su finansije, jer kada ih je manje ili kada se dodeljuju po nekom drugom principu, a ne onom umetničkom i projektnom, onda je vrlo teško organizovati događaj. Bez kontinuiteta, tradicionalnim festivalima preti gašenje.
„Što se se Slobodne zone tiče, uprkos tome što je prethodni festival organizovan skoro isključivo na ličnu inicijativu Rajka Petrovića i tima festivala uz podršku Rekunstrukcije Ženski Fond i Francuskog Instituta kao jedinih donatora, mi smo odlučni da se festival održi. Zbog pomeranja festivalskog kalendara i neizvesnosti oko održavanja drugih festivala moguće je da će termin održavanja Slobodne zone biti drugačiji. Sada nam što se selekcije tiče predstoji Berlinale i to će biti i momenat da u Berlinu prodiskutujemo o budućnosti našeg festivala. Slobodna zona je nastala kao (filmski ali i društveni) izraz želje za promenama i napretkom u društvu, iz potrebe za suočavanjem sa problemima i želje da ih zajedno prebrodimo, da afirmišemo potrebu za promenama, zajedništvom, solidarnošću, van religioznih, ideoloških, etničkih i svih drugih granica. Potreba za poštovanjem i afirmisanjem tih vrednosti nisu nestala, naprotiv, veća je nego ikada. Svet još nisu promenili (samo) filmovi, umetnost ili festivali ali ga u loša vremena čine podnošljivijim i čuvaju nadu. U današnje vreme to je veliko kao kuća“, objašnjava Branka Pavlović, ko-selektorka filmova ovog festivala.
Miljan Paunović je urednik portala Media Start Info (koji radi iz ljubavi prema novinarstvu, volonterski), a zaposlen je na poziciji zamenika šefa deska na portalu Biznis.rs (zavoleo je i ekonomske-biznis teme). Inače je diplomirani politikolog i autor dva romana „Soba tajni“ i „Tuneli prošlosti“. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).