petak, 7 oktobra

Lični podaci mogu biti zloupotrebljeni, posledice mogu biti katastrofalne

Lični podaci mogu biti zloupotrebljeni, posledice mogu biti katastrofalne

Od “curenja“ informacija iz zdravstvenih kartona, preko medija koji krše pravo na privatnost žrtava, do neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka – poslednjih godina smo često svedoci zloupotrebe ličnih podataka građana.

Na Svetski dan zaštite podataka o ličnosti udruženje PraviLaw iz Niša podseća da je važno da vodimo račune gde i kome ostavljamo svoje podatke.

Ime i prezime, adresa, adresa elektronske pošte i brojevi telefona, ocene u školi, JMBG – sve ovo spada u naše lične podatke. Iako mnoge od ovih podataka neretko ostavljamo u digitalnom prostoru, dozvoljavamo državnim institucijama, ali i privatnom sektoru da ih koristi, često nismo svesni da mogu da budu zloupotrebljeni.

“Građani su većinski skeptici po pitanju bezbednosti podataka o ličnosti koje povere našim institucijama, što nas dovodi i do toga da se manje pazi kome poveravamo svoju privatnost, baš zbog stava – “Oni već imaju moje podatke ili mogu da dođu do njih lako, što da ne ostavim na još jednom mestu svoje podatke o ličnosti“, navodi Tadija Mitić, osnivač udruženja PraviLaw.

Podaci se, objašnjava, mogu zloupotrebiti na više načina, a posledice mogu biti velike.

“Možda su najbolji primeri iz prakse, o kojima su pisale mnoge medijske kuće i koje su bile udarne vesti tih dana, gde je krađom podataka o ličnosti moguće otvoriti firmu na nečije tuđe ime, kupiti silne stanove u inostranstvu, a što naročito može uticati na karijeru i društvenu prihvatljivost”, objašnjava.

“Curenje” informacija iz zdravstvenih kartona takođe može napraviti velike probleme građanima i može uticati na njihov privatni, kao i poslovni život.

“Određena medicinska stanja koja pojedinci ne žele da iznose u javnost (a koja nikome drugom ne mogu naškoditi) mogu prouzrokovati stvaranje stigme ili čak dobijanje otkaza od strane poslodavca kome se ne sviđa da u redovima svojih zaposlenih ima osobe sa određenim medicinskim stanjima koja nisu prihvatljiva za konzervativnije poslodavce”, kaže Mitić.

Zloupotreba podataka o ličnosti može prouzrokovati i društvene probleme, koji zatim mogu eskalirati čak i u fizičko nasilje nad pojedincem čiji su podaci otkriveni. Ljudi, kaže, često nisu ni svesni kakvoj su opasnosti izloženi.

“Naročito kada je reč o materijalnim problemima koje mogu izazvati ‘curenje’ finansijskih podataka – zamislimo samo da nam neko dođe u posed podataka koji se nalaze na našoj kreditnoj kartici, koliko materijalnu štetu može naneti onome čiji su podaci procureli”, dodaje Mitić.

On ističe da i kada u javnom digitalnom okruženju, namerno ili čak nenamerno iznesemo nečije tuđe podatke o ličnosti, posledice mogu biti katastrofalne.

Provera bezbednosti podataka o ličnosti – korak do veće bezbednosti

Kako bi omogućili građanima južne i istočne Srbije da provere u koliko su bezbedni i zaštićeni podaci o ličnosti koje ostave i povere nekom državnom organu ili privatnoj kompaniji, PraviLaw je pokrenulo platformu Otisak.org.

“Prema podacima koji postoje na Otisku, najveću ozbiljnost kada su u pitanju podaci građana preuzeli su organi prosvete, a naročito srednje škole i domovi učenika, koji brinu o zaštiti podataka i oflajn i onlajn, ali i pripadnici policije i određene biblioteke širom juga Srbije, kao i organi loklane samouprave grada Prokuplja i Medveđe“, navodi Mitić.

Registracija korisnika nije potrebna i sve je javno dostupno svima koji žele da provere državne organe iz svog grada, ali i drugih gradova i opština koje ih zanimaju. Baza podataka trenutno broji 2182 obrađenih pravnih lica koja su locirana na jugu i istoku Srbije, a po okruzima to su: Nišavski, Jablanički, Pčinjski, Pirotski, Toplički, Borski i Zaječarski okrug.

Izvor: MiRC Niš

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *