Veoma često dešava se da kada neko nešto zgreši olako osuđujemo, pa i presuđujemo. Pritom, zaboravljamo, odnosno uopšte ne mislimo na termin koji je veoma značajan u pravu a naziva se “pretpostavka nevinosti”.
Najčešći vinovnici narušavanja pretpostavke nevinosti su državni predstavnici, politički činioci i mediji. Međutim ni samo društvo ne razume u poptunosti značaj pretpostavke nevinosti i njen uticaj na pravično suđenje, što nam samo pokazuje da još uvek nemamo dovoljno razvijenu pravnu svest i pravnu kulturu. Na društvenim mrežama se donose presude skoro istog trenutka kada se objavi da je neko osumnjičen za nešto (prevaru, zločin…).
Pretpostavka nevinosti predstavlja civilizacijsku vrednost pravne države i kao takva prvi put normirana je u „Deklaraciji o pravima čoveka i građanina“ iz 1789. godine koja je produkt francuske revolucije.
U našem postojećem pravu ona je zajemčena Ustavom i regulisana Zakonikom o krivičnom postupku, a u članu 3 piše: “ Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda”.
Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog.Već na prvo čitanje pomenutog člana ZKP-a, jasno nam je da je nepoštovanje pretpostavke nevinosti u našem društvu široko rasprostranjeno.
Naime, konkretne primere možemo naći gotovo svakog dana.
Jedan od najpozantijih primera jeste slučaj Dragoslava Kosmajca koga je tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare naveo kao „najvećeg narko dilera“ i time direktno ugrozio čitav postupak i povredio pretpostavku nevinosti. Epilog ovog slučaja jeste da Dragoslavu Kosmajcu nije dokazana krivica i on je oslobođen optužbi.
Kada govorimo o narušavanju pretpostavke nevinosti od strane medija, a time i o narušavanju prava na pravnično suđenje i pravnu sigurnost, sam se nameće najnoviji primer jednog takvog narušavanja prava okrivljenog u postupku. Slučaj Miroslava Aleksića protiv koga su podnete krivične prijave od strane devojaka koje tvrde da su bile žrtve seksualnog zlostavljanja vrlo brzo se našao na naslovnim stranicama tabloida, koji su može se steći utisak već doneli osuđujuću presudu i ako je još uvek postupak u početnoj fazi.
Naime, prava okrivljenog u postupku moraju se poštovati bez obzira na to ko se i zašto našao na optuženičkoj klupi. Jedno od tih prava, po mišljenju jednog dela struke i osnovno pravo, jeste upravo pretpostavka nevinosti koja je u ovom slučaju očito narušena.
U uporednom pravu možemo naći primere u Francuskoj gde je odavanje informacija od značaja za postupak krivično delo, a u Poljskoj je kao krivično delo normirano objavljivanje bilo kakvog materijala iz istrage pre objavljivanja na sudu. Naravno javnost jeste zainteresovana za određeni broj postupaka i novinari imaju prava da izveštavaju o njima, ali se tada mora voditi računa o tome na kakav način i koje se informacije o postupku objavljuju.
Suština jeste naći balans između slobode medija i slobodnog izveštavanja sa jedne strane i pretpostavke nevinosti sa druge. Pretpostavka nevinosti jeste neprikosnovena, te joj se pomenuto izveštavanje medija mora podrediti. Mišljenja sam da bi zbog čestog narušavanja prava okrivljenog i prava na pravično suđenje u krivično pravni sistem trebalo vratiti krivično delo koje je zabranjivalo komentarisanje nepravosnažnih sudskih postupaka. Na taj način pravosudni sistem bi bio zaštićen od uticaja spolja, odnosno uticaja političara, medija, javnosti.
Zaštitom prava okrivljenog ne dira se u prava žrtve niti se delo koje se stavlja na teret okrivljenom opravdava, već se takvom zaštitom pokazuje razvijena pravna kultura i stepen vladavine prava.
Svaki okrivljeni ima svoja prava koja su neprikosnovena, koja se ne mogu kršiti i koja svi, ukoliko zaista želimo da jednom postanemo uređena i pravna država, treba da poštujemo.
Tekstovi objavljeni u rubrici “Glas mladih – “MAAT A.S.”” predstavljaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.
Foto: Pixabay.com
Dimitrije Andrejić je diplomirani pravnik Pravnog fakulteta u Nišu, koosnivač i zastupnik Studentske asocijacije „MAAT“.