U vremenu kada vodeće svetske sile jedna drugoj nameću sankcije i trgovinske barijere, postavlja se pitanje ekonomskog napretka malih država ,,trećeg sveta”, odnosno pitanje mogućnosti da se takve države uopšte održe u ekonomskoj borbi sa svojim već pozamašno razvijenim konkurentima. U takvoj situaciji, formiranje i u slučaju formiranja, dalje unapređenje zajedničkog slobodnog tržišta zemalja određenog regiona, predstavlja možda i najefikasniji način, za održivost razvoja privreda zemalja u procesu tranzicije, pa samim tim i poboljšanje životnog standard građana tih država.
Sporazum o slobodnoj trgovini, poznatiji kao CEFTA ili Central European Free Trading Agreement, zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da iskoriste kao pripremu za ulazak u Evropsku uniju i jedinstveno evropsko tržište. Ipak, brojne carinske barijere koje su zemlje potpisnice ove konvencije jedna drugoj nametale u poslednjih godinu dana, administrativne prepreke kao i nizak nivo međusobne kooperacije država potpisnica naveli su me na razmišljanje o eventualnim aspektima sporazuma koji se mogu unaprediti.
Prva verzija sporazuma je potpisana 21.12.1992. u Krakovu. Države potpisnice bile su takozvane zemlje Višegradske grupe: Poljska, Mađarska i Čehoslovačka. Kasnije su države potpisnice ovog sporazuma postale i Slovenija, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, ali su sve one isti i napustile prilikom svog pristupanja EU. Trenutne članice CEFTA sporazuma su Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji UNMIK.
U svetu nezadrživog kapitalizma i globalnog razvoja celokupne svetske privrede, na našem, ,,zapadnom” ili ,,brdovitom” Balkanu, kako god vam je draže, kamioni na graničnim prelazima prilikom ulaska u zemlje regiona, i dalje čekaju između sedam i 48 sati, pa se na taj način zbog čekanja godišnje izgubi više od 26 miliona časova. Takođe, efikasan transport robe između država regiona, pa samim tim i između potpisnica CEFTA sporazuma dodatno otežava činjenica da se na graničnim prelazima potpuno nepotrebnopotroši oko 800 miliona evra novca poreskih obveznika, i to na različite vrste usluga, što je 1,5 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda zemalja potpisnica CEFTA sporazuma.
Od kada je Srbija 2006. pristupila ovom sporazumu, njegova realizacija doprinela je jačanju političke stabilnosti, unapredila liberalizaciju trgovine, i podigla lestvicu regionalne i međudržavne saradnje. Naime, CEFTA je donela povećanje međusobne razmene unutar regiona za 2,5 puta, sa Evropskom unijom za 3,6 puta, a rast izvoza članica ovog sporazuma o slobodnoj trgovini u druge ekonomije regiona za oko 75 odsto. Istovremeno, malim i srednjim preduzećima omogućila je izlazak na regionalna i inostrana tržišta kao prvi korak u internacionalizaciji poslovanja.
CEFTA sporazum, je razvoju srpske privrede doprineo na mnoge načine, a neki od pokazatelja njegove korisnosti jesu podaci da Srbija ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa zemljama potpisnicama, te da je 2017. godinu završila kao zemlja sa najviše stranih direktnih investicija na prostoru celokupnog Balkana (ne računajući Tursku.) Ipak, u poslednjih nekoliko godina ovaj sporazum nalazi se u krizi, šta više, u procesu stagnacije…
Glavni problem u efikasnoj inkorporaciji CEFTA sporazuma, sastoji se u tome što u nekim slučajevima često dolazi do prekršaja osnovnih pravila koja su dogovorena. Najčešće do kršenja propisa dolazi u onim situacijama kada neka od država potpisnica, nenajavljeno i protivno pravilima uvede zaštitnu carinu na uvoz određenih proizvoda poreklom iz neke druge CEFTA države, a sve radi zaštite domaćih proizvođača. Naravno, CEFTA ima mehanizam za rešavanje sporova, koji predviđa da sve strane ugovornice sporazuma moraju da glasaju za tu odluku, čak i ona koja navodno svojim postupcima krši definisana pravila, da bi radnja koju je neka od država potpisnica sporazuma preduzela, predstavlja prekršaj. Ipak, kako se logično može zaključiti, takav sistem ne može biti efikasan, jer država koja je razlog zastoja, nikada neće priznati da je ona sama načinila prekršaj.
Bilo je veoma dobrih ideja koje su mahom poticale iz Srbije, da se sistem za rešavanje sporova blago reformiše, te da bude organizovan po ugledu na Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Na taj način, bili bi oformljeni paneli koji bi ispitivali i raspravljali o konkretnim problemima. Ipak treba biti iskren i naglasiti da se pitanje, efikasnog rešavanja problema koji nastaju zbog kršenja odredaba CEFTA sporazuma, uopšte ne bi postavljalo da je Srbija članica Svetske trgovinske organizacije, jer bi tada Srbija mogla da iznese sve postojeće probleme pred ovu komisiju, i tako razreši sve dileme u vezi eventualnih prekršaja.
Takođe, članstvom pre svega Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao najvažnije tranzitne zemlje CEFTA sporazuma, ali i Bosne i Hercegovine, rešili bi se i problemi u transportu robe uzrokovani dugim čekanjima na granicama. U okviru STO, krajem 2015. usvojen je sporazum o otklanjanju trgovinskih barijera, ali on još ne može da se primeni na CEFTA-u jer neke članice zemlje još uvek nisu deo organizacije Svetske trgovinske organizacije (osim Srbije u Evropi samo još BiH i Belorusija nisučlanice. A u svetu od 193 države članice UN, 164 su i u STO) U tom svetlu treba naglasiti, i pozdravitinapore država regiona da se zbog gore opisanih poteškoća zaključi dodatni protokol, takozvani dodatni protokol broj 5, koji bi te iste principe iz STO, preneo u CEFTA-u.
Na kraju bih istakao da bi eventualno unapređenje CEFTA-e, u carinsku uniju kao što je CH-FL, GCC, EAC ili SACU (carinske unije koje postoje na bliskom istoku, kao i one između EU i Švajcarske, odnosno EU i Andore),bio najbolji pravac koji bi doprineo održivosti pa i daljem razvoju celokupnog sporazuma. Ipak smatram, da takva ideja u ovom trenutku nije realno ostvariva s obzirom da zahteva veliki rad i mnogo važnije, stvaranje zajedničke spoljnotrgovinske politike. Pored pomenutog, bilo bi neophodno da se ponovo pregovara u vezi svih, već potpisanih spoljnotrgovinskih sporazuma.
Sa druge strane, ubeđen sam da CEFTA sporazum, predstavlja realnu osnovu da se u budućnosti kreira neki oblik ne samo trgovinske, već i regionalne ekonomske zone, koja bi uključivala sve one oblasti koje su već sadržane u CEFTA-i ali i neke dodatne sfere. Dakle, ekonomska zona, ne bi bila organizovana izvan opsega zone slobodne trgovine, ali bi se uvela neka dodatna liberalizacija, pre svega u oblasti usluga, kretanja ljudi, i priznavanja profesionalnih kvalifikacija. Samim tim, sve ove novine garantovale bi pored brojnih pozitivnih eksternih efekata, i lakšu, a prekopotrebnu prekvalifikaciju ljudi za zanimanja koje zahteva kako dualno obrazovanje, tako i samo tržište.
Tekst je prvobitno objavljen na portalu RIC
Tekstovi objavljeni u rubrici “Skener” predstavljaju stavove autora tekstova i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.
Lazar Petrović je apsolvent Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, bivši student pravnog fakulteta Univerziteta Mykolas Romeris u Litvaniji, predsednik i koosnivač Studentske asocijacije „MAAT“. Stipendista je Evropske unije, Republike Srbije i Fondacije „Studenica“.