Lazar Petrović je apsolvent Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, bivši student pravnog fakulteta Univerziteta Mykolas Romeris u Litvaniji, predsednik i koosnivač Studentske asocijacije "MAAT". Stipendista je Evropske unije, Republike Srbije i Fondacije "Studenica".
Nesklad u međusobnim odnosima članica NATO-a izražen je i kroz gotovo otvoreni sukob između Turske i Grčke koji tinja zbog nesporazuma oko nalazišta plina i prirodnog gasa u Istočnom Mediteranu.
(више…)
Kada je u junu ove godine odlazeći američki predsednik Donald Tramp najavio povlačenje američkih trupa iz Nemačke, to nije moglo da se posmatra samo kao pitanje budućih odnosa dve države, već kao politički presedan.
(више…)
Nakon završetka drugog svetskog rata došlo je do podele Evrope. Suštinski, istočni deo Evrope pao je pod uticaj, ali u širem smislu i pod kontrolu Sovjetskog Saveza.
U cilju zaštite svojih interesa, Zapadne države, Sjedinjene Američke Države i Kanada, oformile su 1949. godine NATO Savez koji je trebalo da spreči širenje sovjetskog uticaja na ostale delove Evrope.
NATO danas ima 30 država članica. Ipak, u poslednjih nekoliko godina sve se intenzivnije govori o krizi Alijanse. Naime, Amerika, odnosno još uvek aktuelni predsednik Donald Tramp, smatra da gotovo sve države Pakta odvajaju za potrebe svoje odbrane „manje nego što je potrebno“. Tramp je izjavio da Nemačka ali i brojne druge države kasne sa plaćanjem troškova NATO-u, i da Sjedinjene Države više neće besplatno servisirati troškove...
Fudbalska reprezentacija Srbije, nakon pobede nad Norveškom od 1:2 (0:0) plasirala se u finale baraža za Evropsko prvenstvo koje će se održati 2021. godine.
(више…)
Prema rečima britanskog političkog geografa Halforda Mekindera „stvarna ravnoteža političke moći u bilo kojem trenutku je naravno, proizvod, s jedne strane geografskih, ekonomskih i strateških uslova, a s druge, relativnog broja geopolitičkih varijacija, opreme i organizacije konkurentskih nacija“. (више…)
Humanitarne krize definišu se kao: „Događaj ili niz događaja koji predstavljaju kritičnu pretnju za zdravlje, sigurnost ili dobrobit zajednice ili druge velike grupe ljudi, obično na širem području“, međutim iz perspektive baltičkih država one ne predstavljaju veliki izazov. (више…)
Humanitarne krize, internacionalni terorizam i rivalstvo velikih sila su teme od velikog značaj za svet u kome živimo. Ipak, one su nekako otišle u drugi plan zbog pandemije virusa Kovid-19, ali svakako nisu nestale, a i neće. (више…)
U vremenu kada vodeće svetske sile jedna drugoj nameću sankcije i trgovinske barijere, postavlja se pitanje ekonomskog napretka malih država ,,trećeg sveta”, odnosno pitanje mogućnosti da se takve države uopšte održe u ekonomskoj borbi sa svojim već pozamašno razvijenim konkurentima. U takvoj situaciji, formiranje i u slučaju formiranja, dalje unapređenje zajedničkog slobodnog tržišta zemalja određenog regiona, predstavlja možda i najefikasniji način, za održivost razvoja privreda zemalja u procesu tranzicije, pa samim tim i poboljšanje životnog standard građana tih država.
Sporazum o slobodnoj trgovini, poznatiji kao CEFTA ili Central European Free Trading Agreement, zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da iskoriste kao pripremu za ulazak u Evropsku uniju i jedinstveno evropsko tržište. Ip...
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies) u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, prikazivanja personalizovanog sadržaja, sprečavanja spama, jednostavnije moderacije komentara, prikazivanja reklama, kao i za druge funkcionalnosti koje ne bismo mogli da obezbedimo na drugi način. Korišćenjem sajta saglasni ste sa Uslovima korišćenja i Zaštitom privatnosti.Prihvatam
