Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) sprovelo je istraživanje u poslednjem delu 2021. godine i objavilo je publikaciju “Položaj i prava samostalnih novinara u republici Srbiji”.
Istraživanje je bilo primarno orijentisano ka identifikovanju broja novinara, novinarki i medijskih radnika koji spadaju u grupu frilensera, kao i osnovnih problema sa kojima se oni susreću.
Istraživanje je pokazalo porast socio-ekonomskih problema novinara, novinarki i medijskih radnika u Republici Srbiji. Takođe, visok je stepen nezadovoljstva visinom primanja koji je trenutno prisutan kod novinara (56 odsto novinara i medijskih radnika zadovoljstvo primanjima ocenjuje ocenom 1 i 2) posledica je i trenutne situacije izazvane pandemijom koronavirusa, ali i rastom cena i pogoršanjem životnog standarda u smislu stagnacije primanja, nasuprot rastu troškova života, navodi se u saopštenju NUNS-a.
Istraživanje je pokušalo da targetira frilensere i pokazalo je da je samo 22 odsto novinara, novinarki i medijskih radnika iz uzorka angažovano po ugovoru na neodređeno vreme i samo sedam procenata po ugovoru na određeno vreme, dok su svi ostali angažovani po ugovorima koji su van radnog odnosa i samim tim stavljaju ih prekarni položaj jer su oni u potpunosti lišeni svih prava iz radnog odnosa.
Ovi novinari imaju niske i neredovne zarade, nizak stepen zadovoljstva svojim radnopravnim i socio-ekonomskim položajem, a neretko su oni nosioci rizika poslovanja. Drugim rečima, vrlo često su novinari i medijski radnici uključeni u radni proces i trajno rade pod uputstvima i pod nadzorom poslodavca ili naručioca posla, iako su formalno angažovani kao samozaposlena lica na osnovu ugovora o delu ili nekog dugog ugovora građanskog, poslovnog ili autorskog prava. Osnovni razlog za zaključivanje ovakvog ugovora od strane poslodavca ili naručioca (tzv. simulovanog pravnog posla) nalazi se u nastojanju poslodavca da uživa veću fleksibilnost u pogledu organizacije rada i iniciranja prestanka radnog angažovanja, kao i da snizi troškove rada i zaobiđe obaveze koje za poslodavce proizlaze iz radnog odnosa. Sve to govori nam da zapravo broj frilensera u pravom smislu te reči kako ih definiše Evropska federacija novinara nije veliki i u našem istraživanju taj procenat je 17 odsto. (Definicija EFJ: Samostalni novinar je neko ko je samozaposlen i prodaje svoje usluge i/ili posao većem broju poslodavaca bez dugoročne obaveze prema bilo kome od njih).
Novinari, novinarke i medijski radnici generalno nemaju poverenja u sindikate i sindikalno organizovanje. U prethodnim istraživanjima broj novinara i medijskih radnika koji nisu članovi sindikata kretao se između 65 odsto ( istraživanje iz 2011. godine) do 78 procenata (istraživanje iz 2016. godine, Vukasović). U istraživanju NUNS-a se pokazalo da čak 88 odsto ispitanika nisu članovi sindikata. Osim toga, podatak koji posebno zabrinjava je da u našem istraživanju samo jedan procenat ispitanika smatra da sindikati adekvatno zastupaju interese novinara i medijskih radnika u Srbiji, dok preostalih 99 odsto ili nisu zainteresovani za rad sindikata, ili smatraju da u potpunosti neadekvatno zastupaju interese novinara, novinarki i medijskih radnika u Republici Srbiji. Ovde treba napomenuti da visok procenat novinara koji su u nekom od novinarskih udruženja proizilazi iz činjenice da je upitnik poslat članovima i članicama NUNS -a i NDNV – a.
S druge strane, ono što je važno istaći jeste da 95 odsto ispitanika jesu članovi nekog novinarskog udruženja i da smatraju da su jedino ona kadra da zastupaju njihove interese.