субота, 14 децембра

Istraživanje: „Većina ispitanika nije umela da locira Zapadni Balkan“

Istraživanje: „Većina ispitanika nije umela da locira Zapadni Balkan“

Građani Srbije i Evropske unije nisu dovoljno informisani o koristi od proširenja Unije, a vlasti na obe strane ne pokazuju volju da se to promeni, ocenili su u Beogradu učesnici panela „Proširenje ili produbljenje EU? Francusko i srpsko javno mnjenje o pitanju proširenja EU“.

Kako piše portal Euractiv.rs izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić je rekla da je u Francuskoj negativan stav o proširenju odlika „opšte frustracije prema Evropskoj uniji“.

-Nema dovoljno znanja o Zapadnom Balkanu. Tokom istraživanja Fondacije za otvoreno društvo, većina ispitanika nije umela da locira Zapadni Balkan – rekla je ona i dodala da Francuze proširenje odbija zbog straha od nepoznatog i od ekonomskih posledica.

Nemačka se, istakla je, za razliku od Francuske pokazala kao „jedan od retkih prijatelja proširenja“.

– Proširenje i produbljenje EU idu zajedno. U prošlosti je svako proširenje imalo za posledicu dalje produbljenje, te dve stvari nisu isključene – rekla je Tomanić i dodala da se obe strane u procesu proširenja „nalaze u vakuumu u kojem je svima dobro, ali koji neće dugo potrajati“.

Koordinator radne grupe za proširenje u Evropskom pokretu Francuske Andi Mustafaj je istakao da je potrebno da se poveže stanovništvo Francuske i Srbije.

-Potrebno je stanovništvo informisati o svemu što se tiče integracija, 60 odsto stanovnika Francuske je protiv integracija Zapadnog Balkana. Zato mi angažujemo istraživače da podrobnije ispitaju šta utiče na taj stav – rekao je Mustafaj.

Dodao je da građani Francuske nisu ni na koji način upoznati s tim šta integracija Zapadnog Balkana može da doprinese.

– Oni koji se protive integraciji se često protive načinu na koji funkcioniše EU i smatraju da bi bolje funkcionisala sa manjim brojem država – rekao je on.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Luka Šterić smatra da je „i na evropskoj i na srpskoj strani“ krivica za stav javnog mnjenja na obe strane.

-Što se tiče Evrope, to je beskonačno dug proces proširenja i loše upravljanje kriznim situacijama, kao što su ekonomska i migrantska kriza i kriza sa raspodelom medicinske pomoći i vakcina. To je zatamnelo sliku Evrope kao idealnog mesta za život – rekao je Šterić.

A u Srbiji, rekao je on, utiče jak antizapadni narativ zvaničnika i medija.

Izvor: Euractiv.rs

Foto/Cover: Pixabay.com/Zapadni Balkan

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *