Organizovani kriminal je veoma stara pojava. Ima ga u gotovo svim zemljama i trenutno pokazuje tendenciju porasta. Organizovani kriminal ima veliki uticaj na gotovo sve oblike društvenog i javnog života.
Osim toga, ima izuzetnu sposobnost da koristi povoljne uslove za svoje infiltriranje u legalne društvene strukture i da se vrlo lako prilagođava konkretnoj društveno-političkoj i ekonomskoj situaciji ne samo unutar jedne zemlje već i na međunarodnom planu. Brojna istraživanja ukazuju na osnovni problem koji se javlja u definisanju pojma organizovanog kriminala, s obzirom na to da neki autori smatraju da svi oblici grupnog kriminalnog delovanja ne predstavljaju i organizovani kriminal. Pobornici ovog mišljenja ističu da je za postojanje organizovanog kriminala, pored elemenata koji karakterišu organizovano kriminalno delovanje, nužan još jedan element, a taj element jeste veza kriminalne organizacije sa državom i njenim organima.
Određene organizacije, među kojima su države, vojske, policijske snage, kao i korporacije, ponekad mogu koristiti metode organizovanog kriminala radi postizanja svojih ciljeva. Na primer, u manje razvijenim državama koje ne mogu više vršiti osnovne funkcije, kao što su obrazovanje, bezbednost ili vladavina prava, uglavnom zbog nasilja ili ekstremnog siromaštva, organizovani kriminal, vladavina i rat često dopunjuju jedno drugo. Konkretno izraz PARLAMENTARNA MAFIOKRATIJA je korišćen za opisivanje demokratskih zemalja čije su političke, socijalne i ekonomske institucije pod kontrolom par porodica ili poslovnih oligarha. Ovde kao primer možemo navesti par imena i porodica iz Rusije, a to su npr. Roman Abramovič, Mihail Fridman iz “Alfa grupe”, Vladimir Potanjin iz “Noriljskog nikla” , koji su počinjali jos u vreme Borisa Jeljcina.
Treba imati u vidu da se stepen organizovanog kriminala , kao i broj kriminalnih grupa na Balkanu poslednjih godina naglo povećao. Razlog povećanja organizovanog kriminala pronalazi svoje uporište i u geopolitičkim razlozima, tojest u povećanju broja granica na Balkanu. Mi smo svedoci da se nakon raspada Jugoslavije, broj granica na Balkanu znatno povećao, a činjenica je da su granični prelazi vrlo slaba tačka kontrole, pa se tako transport roba i usluga kojima se bavi organizovani kriminal i kroz njih obavlja. Takođe došlo je i do stvaranja jednog dosta povoljnog sistema za organizovani kriminal, a to je pre svega slabljenje ekonomskih kapaciteta u celom regionu, kao i enormno povećanje nezaposlenosti i odlaska mladih ljudi u inostranstvo. Sve ovo je stvorilo jednu jako povoljnu klimu da se organizovani kriminal infiltrira i u državne organe.
Smatram da se sprega između države i organizovanog kriminala ne nalazi samo na centralnom državnom nivou, ona pre svega dominira na lokalnom nivou. Lokalne vlasti su usko povezane sa lokalnim grupama organizovanog kriminala, kao takve, na lokalnom nivou podložne su znatno manjem stepenu kontrole nego što bi bio slučaj kontrole na centralnom državnom nivou.
Sprega države i organizovanog kriminala vrlo često se ogleda u kontroli jednog od državnih aparata, a to jeste pravosudni sistem. Mi imamo slučaj da se neretko dešava da određeni ljudi u zemlji i regionu, kao i u celom svetu između ostalog iz kriminalnog sveta prelaze u politiku ili se iz političkog života u toku vremena infiltriraju u određene visoko organizovane kriminalne grupe. Konkretan primer ovoga bi bio slučaj Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, koji su dovođeni u vezu sa trgovinom organima na Kosovu i Metohiji, a danas ih vidimo kao istaknute političare u kosovskom Parlamentu. S obzirom da se moraju na određeni način osigurati da kasnije neće biti procesuirani, oni, kao i njima bliski ljudi, vrlo često pribegavaju totalnoj kontroli sudstva. Takođe, samim načinom kontrole pravosudnog sistema od strane kriminalnih grupa, imamo slučaj pojave organizovanih kriminalnih grupa i unutar samog pravosudnog sistema. Ova pojava ima za posledicu međusobnu zaštitu optuženih članova organizovanih kriminalnih grupa i članova pravosuđa, što u prenesenom značenju čini zaštitu optuženih kriminalaca od strane države, tačnije od strane sudstva koje je inače sastavni deo države.
Procene koje su obavili nadležni državni organi , jesu da u Srbiji postoji 38 kriminalnih grupa, od kojih su osam odsto svrstane kao kriminalne grupe sa visokim nivoom organizacije. Preostalih 92 odsto kriminalnih grupa su svrstane kao grupe sa nižim ili srednjim intenzitetom i kao takve ne predstavljaju značajnu pretnju po bezbednost Srbije.
Opasnost od organizovanog kriminala je zaista velika i realna, ona možda i ne bi bila takva kada bi država preuzela pravu ulogu u ovoj oblasti.
Tekstovi objavljeni u rubrici “Glas mladih – “MAAT A.S.”” predstavljaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.
Nikola Mijatović je student četvrte godine Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Jedan je od osnivača, kao i predsednik Kluba za Ujedinjene Nacije Pravnog fakulteta u Kragujevcu, partnerske organizacije Studentske asocijacije „MAAT“. Takođe je i član parlamenta Pravnog fakulteta, kao i bivši predsednik Studentske asocijacije Pravnog fakulteta u Kragujevcu.