Ujedinjene nacije i Velika Britanija organizovaće onlajn samit o klimi 12. decembra, na petu godišnjicu Pariskog klimatskog sporazuma. To je istovremeno i poslednji pokušaj da zemlje pre isteka roka predstave ambicioznije planove za smanjenje emisija štetnih gasova.
Cilj održavanja samita je da se da zamah globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, nakon što je konferencija UN o klimatskim promenama (COP26) planirana ove godine u Glazgovu odložena zbog pandemije korona virusa za novembar 2021.
Gotovo 200 potpisnika Pariskog sporazuma obavezalo se da će pre kraja 2020. predstaviti svoje nove, unapređene planove za smanjenje emisije štetnih gasova, ali nijedan od velikih emitera nije formalno predstavio svoje nove ciljeve.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je da će onlajn samit biti „važan trenutak za dalje podizanje klimatskih ambicija“.
Gutereš je pozvao velike emitere štetnih gasova, kao što su Evropska unija i Kina, koje su ovog meseca najavile ambicioznije klimatske ciljeve, da realizuju ta obećanja konkretnim planovima i politikama.
Predsednik Kine Si Djinping je ove sedmice neočekivano najavio da će Kina postati ugljenično neutralna do 2060. godine. To bi moglo da smanji globalno zagrevanje za 0,2 do 0,3 stepena do kraja veka, prema proceni naučnika.
EU je takođe 16. septembra najavila planove da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030, kako bi postigla cilj klimatske neutralnosti do 2050.
Koliko će ciljevi predstavljeni na decembarskom klimatskom samitu biti ambiciozni može zavisiti od predsedničkih izbora u SAD, koji se održavaju 3. novembra.
SAD će 4. novembra postati jedina zemlja koja se povukla iz Pariskog sporazuma, pošto je američki predsednik Donald Tramp najavio napuštanje sporazuma tokom prve godine svog mandata.
Britanski premijer Boris Džonson izjavio je 24. septembra da će London unaprediti svoj klimatski cilj što je brže moguće, ali nije precizirao kada će novi plan biti predstavljen.
Uz sadašnje ciljeve i delovanje zemalja potpisnica neće biti moguće ispuniti cilj Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepen Celzijusa u odnosu na predindustriji nivo. Naučnici upozoravaju da će previsoke temperature dovesti do katastrofalnih posledica, kao što su velike poplave i znatno podizanje nivoa mora.
Da bi se to izbeglo, potrebno je da vlade preduzmu hitne akcije da bi se globalna ekonomija oslobodila zavisnosti od fosilnih goriva, zaključili su učesnici video konferencije održane 24. septembra, na kojoj su pored Gutereša i Džonsona učestvovali i drugi svetski lideri, među kojima i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Izvor: Euroactiv.rs
Foto: Pixabay.com