Mars, planeta sunčevog sistema koja je najsličinija Zemlji, ali koja nije tako lako osvojiva. Misija na Mars mogla bi da bude neuspešna i iz razloga što je veoma rizično sletanje na crvenu planetu.
Kineski marsovski rover poleteo je sa Zemlje na prvu takvu misiju u istoriji Kine, u četvrtak u 12.40 sati po lokalnom vremenu. Robot sa šest točkova, kapsuliran u zaštitnoj sondi, poleteo je na raketi Dugi Marš 5 iz svemirske luke Venčang na ostrvu Hainan
Ovakve misije je teško organizovati i isplanirati zato što se udaljenost između zemlje i Marsa konstantno menja. To se dešava jer Sunčeve orbite menjaju brzinu i udaljenost, koja je nekada oko 50 miliona kilometara, a nekada dostiže i više od 400 miliona kilometara.
Budući da je Mars najsličniji Zemlji, treba ga dalje istraživati. U proseku jednom u dve godine Mars i Zemlja se nađu u savršenoj poziciji da se sa Zemlje na Mars stigne uz najmanju moguću količinu raketnog goriva, ali i u tom slučaju je potrebno da letelica prethodno lebdi oko sedam meseci u svemiru.
U najboljem slučaju, odnosno, čak i da je lansiranje uspešno i da letelicu ne oštete solarni bljeskovi ili nešto drugo, preostaje najteži deo, a to je samo sletanje na Mars, odnosno „sedam minuta drame“. Brzina letelica dostiže desetine hiljada kilometara na sat, ali onda treba da uđe u Marsovu atmosferu pod tačno određenim uglom kako se ne bi istopila ili odbila. Marsova atmosfera je stotinak puta tanja od Zemljine.
Potrebno je koristiti padobrane i toplotne štitove kako bi se kretanje usporilo, a koriste se i vazdušni jastuci i retro rakete kako bi se usmerilo.
Oprema se spušta kablovima na površinu koja je sva u kraterima i pećinama, tako da se opet treba osloniti na sreću da je ostala čitava, čak i da je spuštena na predviđeno mesto.
Foto: Mars/Pixabay.com
Izvor: BBC News / Youtube