utorak, 24 novembar

D. Andrejić: „Vašingtonski sporazum potvrdio krah srpske diplomatije“

D. Andrejić: „Vašingtonski sporazum potvrdio krah srpske diplomatije“

Sporazum u Vašingtonu, potpisan od strane predstavnika Republike Srbije i predstavnika tzv. Kosova, a pod posredstvom Sjedinjenih Američkih Država može ostaviti dalekosežne posledice po Srbiju, njen evropski put i međunarodni ugled.

Uloga Donalda Trampa i njegove administracije u sastavljanju potpisanog dokumenta je očita. Veliki broj tačaka koji se nalaze u ovom sporazumu u službi su predizborne kampanje kandidata republikanaca, bez ikakvog suštinskog značaja za odnos Beograda i Prištine. Naime, tačke koje se odnose na energente, tehnologiju, LGBT osobe, nemaju nikakvu drugu pozadinu osim te da se u američkoj javnosti poveća naklonost jakog LGBT lobija ka Trampu, te da Tramp još jednom pokaže kako „nanosi udarce“ Rusiji i Kini.

Kao najproblematičnije tačke sporazuma izdvojile su se dve, tačka u kojoj se Srbija obavezuje da prestane sa kampanjom lobiranja za povlačenje priznanja Kosova i tačka u kojoj se Srbija obavezuje da premesti ambasadu u Jerusalim.

Foto: Pixabay.com/Jerusalim

Suštinski problem sa tačkom u kojoj se Srbija i tzv. Kosovo obavezuju na jednogodišnji moratorijum jeste način formulisanja same tačke, odnosno dela iz kojeg proizilaze obaveze za Republiku Srbiju. Ako posmatramo tačku u celini možemo primetiti da se u delu koji se odnosi na obaveze Srbije nalazi jedan zarez na vrlo interesantnom mestu. Naime obaveze Srbije u samoj tački odvojene su u dva dela, te je nejasno da li se jednogodišnji moratorijum odnosi i na prestanak lobiranja za povlačenje priznanja i na uticanje da se tzv. Kosovo ne primi u međunarodne organizacije. Posebnim tumačenjem dolazimo do zaključka da se Srbija obavezala na jednogodišnji moratorijum, ali samo u delu koji se odnosi na kampanju povlačenja priznanja, dok za drugi deo obaveze ne postoji vremensko ograničenje, te je obaveza Srbije u tom delu stalna. Obaveza tzv. Kosova izričito je vremenski ograničena ne godinu dana, što se i jasno vidi u tekstu. Ovakva nejednakost u „veličini“ obaveza koje su preuzeli Beograd i Priština jedino se može pripisati očiglednom nedostatku stručnosti srpske strane i nedostatku stručnjaka engleskog jezika u delegaciji Republike Srbije koje bi sigurno ukazalo na ovakve smetnje.

Foto: Džef Mejson/Tviter

Tačka u kojoj se Srbija obavezuje da premesti ambasadu u Jerusalim posebno je problematična ako je posmatramo kroz prizmu diplomatskih odnosa Srbije sa ostatkom sveta. Posledice potpisivanja i obavezivanja da se ambasada Srbije premesti u Jerusalim daleko su veće nego što se to čini na prvi pogled. Verovatno se zvanični Beograd prvi put našao u situaciji da krši rezolucije Saveta bezbednosti UN. Prebacivanje ambasade u Jerusalim direktno krši rezoluciju 478 Saveta bezbednosti iz 1980. godine, koja izričito zabranjuje otvaranje ambasada država članica UN u Jerusalimu i njihovo eventualno povlačenje ukoliko su tamo već stacionirane. Otvoreno kršenje međunarodnog prava, konkretno pomenute rezolucije, znatno slabi nepobitno zalaganje Srbije kada je reč o poštovanju rezolucije 1244 SB koja je sada od suštinskog značaja kada govorimo o kosovskom problemu. Takođe je Srbija ovakvim postupanjem značajno zakoračila unazad kada je u pitanju njen evropski put, što zasigurno nije u interesima Srbije.

Vašingtonski sporazum je samo još jednom potvrdio krah srpske diplomatije, ali i to da u pronalasku konačnog rešenja problema na relaciji Beograd-Priština suštinsku ulogu igraju interesi velikih sila.

Tekstovi objavljeni u rubrici “Glas mladih –  “MAAT A.S.”” predstavljaju stavove autora   i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.

Komentari

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *