Na ovogodišnjem 48. Festu koji je svečano zatvoren 8. marta u Beogradu, premijerno je prikazano je preko 100 filmova, a mi smo uspeli da pogledamo neke od ovih sjajnih ostvarenja. Kao što smo i najavili u prvom delu ovog teksta „Gledali smo na 48. FEST-u: Filmovi koji ne mogu da vas razočaraju (I deo)„, nastavljamo sa kratkim osvrtom na filmove koje smo pogledali do kraja festivala, i počinjemo, prema našem mišljenju, sa najboljim prikazanim ostvarenjem.
Film „Za vreme rata“ oskarovca Alehandra Amenabara je one koji su imali priliku da ga vide, jer je prikazan u tri termina i neće biti na redovnom bioskopskom repertoaru kod nas, ostavio duboko zamišljene, emotivno uznemirene – papirne maramice su bile neizbežne, dok je trajala odjavna špica. Ljudi nisu odmah napuštali salu, već su sedeli u svojim sedištima i razmišljali o vremenu koje je bilo, i vremenu u kome živimo. Film prati uspon Fransiska Franka i njegovog režima, početak građanskog rata u Španiji i borbu univerzitetskog profesora iz Salamanke Migela de Unamuna protiv fašizma (detaljnije o filmu pročitajte ovde). Gluma, režija, priča, sve je maestralno upakovano, šteta je što “Za vreme rata” ne dolazi u naše bioskope, ali možda mu sada nije vreme – zbog same teme, ali i završnog monologa Unamuna. Ta završna scena je puna naboja i predskazanja onog što je usledilo nakon 1936. godine. Ovaj film je definitivno jedan od onih koji treba gledati često, da se ne bi istorija ponovila.
Češki film „Obojena ptica“ reditelja Vaclava Marhoula je film, u svakom smislu te reči. Pritom je izuzetno težak za gledanje, pomalo je i „spor“, te je najverovatnije i zbog toga nekoliko ljudi izašlo iz sale kada smo mi gledali projekciju. Priča o dečaku koga život ne miluje za vreme Drugog svetskog rata nije za svačiji želudac. Film traje 170 minuta, ali drži pažnju sve vreme. Pun pogodak je i što je ovo ostvarenje urađeno u crno-beloj tehnici, te još više dočarava atmosferu iz tog vremena. Na kraju filma priča je zaokružena, gledalac ostaje u mislima, pred još jednom pričom koja govori o „tamnoj strani čoveka“.
Veliki reditelji prave velike filmove. „Optužujem“ Romana Polanskog o „Aferi Drajfus“ krajem 19. veka u Francuskoj je još jedan odličan film ovog reditelja. Svi događaji u filmu su se stvarno desili, a akcenat je u Polanskovoj interpretaciji ove drame stavljen na Žorža Pikarda, oficira koji je otkrio da je Drajfus neosnovano optužen i osuđen na kaznu zatvora.
Libansko-francuski film „Sinčić“ je potresna priča o borbi roditelja da spasu svom desetogodišnjem sinu život, koji je slučajno ranjen od naoružane grupe na jugu Tunisa u leto 2011. godine. Film prati porodičnu dramu i otkrivanje velikih tajni, ali prikazuje i koliko „košta“ jedna ljudski život, i to pre svega život deteta.
„Veličanstveni gubitnici“ reditelja Sebastijana Borencina je simpatična komedija sa elementima drame najbolji je argentinski film protekle godine. Zanimljiva priča o ljudima koje je izneverila država, pre svega banka. Film takođe pokazuje šta je sve čovek spreman da uradi ne bi li se izborio za pravdu. U filmu, kao i u stvarnom životu glavne uloge igraju otac i sin – Rikardo i Čino Darin.
„Dama herc“ je danski film, i nije za decu ispod 18 godina. Glumica Trina Drilom dobila je nagradu na Festu za najbolju glumicu, a svašta nešto je uradila u ovom ostvarenju te je zaslužila nagradu. Kraj ovog filma mogao je da bude i drugačiji, a mnogi događaji i postupci nisu opravdani kroz celokupnu priču. Ipak, radnja vas drži budnim sve vreme.
Slede dva filma koji nisu ostavili neki poseban utisak na nas.
„Glas“, hrvatski film, u koprodukciji sa Severnom Makedonijom i Srbijom reditelja Ognjena Sviličića. Moglo je to mnogo bolje, jer filmova sa sličnom temom ima i odskaču mnogo od ovog ostvarenja.
„Mali Ahmed“ reditelja Žan Pijere Dardena i Luka Dardena je belgijsko-francuski film o uticaju ekstremiste na život jednog dečaka, koji želi svoj život da posveti islamu, odnosno džihadu -svetom ratu. Generalno, nismo videli ništa novo u ovom ostvarenju.
Na kraju, „Ponašajte se kao odrasli“. Film čuvenog reditelja Koste Gavrasa o grčkoj političko-ekonomskoj krizi 2015. godine. Odlično urađen, od dijaloga, režije, simboličnog kraja. Scenario je napisan prema političkim memoarima tadašnjeg ministra finansija Janisa Varufakisa, koga je odlično oživeo na velikom platnu glumac Hristos Lulis. Film je za svaku preporuku, koliko znamo još uvek nije otkupljen za domaću distribuciju.
Ovim kratkim preporukama filmova koje smo pogledali nadamo se da ste stvorili sliku ovogodišnjeg Festa. Festival je bio kvalitetan, nismo uspeli da pogledamo još dobrih filmova, ali od onih koji su nagrađeni – nagrade su otišle u prave ruke. Do sledećeg 49. Festa, uživajte u sedmoj umetnosti.
Miljan Paunović je urednik portala Media Start Info (koji radi iz ljubavi), zaposlen je na poziciji zamenika šefa deska na portalu Biznis.rs (zavoleo je i ekonomske-biznis teme), inače je diplomirani politikolog i autor dva romana „Soba tajni“ i „Tuneli prošlosti“. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).