уторак, 15 октобра

Istraživanje: Polovina građana Srbije ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom

Istraživanje: Polovina građana Srbije ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom

Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku pokazalo je da mišljenje građana Srbije o kosovskom sporu karakterišu suprotstavljeni stavovi.

Naime, stavovi građana ukazuju da s jedne strane podržavaju dijalog Beograda i Prištine, a s druge strane ne vide mogućnost suživota Srba i Albanaca. Takođe ispitanici podržavaju sporazume iz Brisela i Vašingtona, ali ne vide korist od njih.

Iako većina građana Srbije veruje vlastima i podržava rešavanje kosovskog spora, polovina ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom. Istraživanje je pokazalo da polovina građana Srbije podržava dijalog Beograda i Prištine, iako preko 90 odsto ljudi ne oseća nikakvu korist od njega.

Svega jedna petina građana misli da je krajnji cilj vlasti očuvanje teritorije Srbije (u skladu sa Rezolucijom 1244) dok polovina smatra da bi to bio i idealni ishod pregovora.

Istraživanje je pokazalo da se građani ne odriču Kosova, dok u isto vreme žele pomirenje i normalne odnose ali ne misle da ovakvi pregovori vode tome.

Čak tri četvrtine građana ne bi prihvatilo da kosovski Albanci budu javni zvaničnici u Srbiji ili da budu u braku sa nekim od članova njihove porodice, a dve trećine odbija da im budu nadređeni na poslu. Donekle ohrabruje da bi dve trećine građana prihvatilo kosovske Albance kao stanovnike iste države i kao komšije.

Podaci iz istraživanja ukazuju na moć vlasti da utiče na stavove građana i oblikuje javno mnjenje budući da se većina građana  informiše o odnosnima Kosova i Srbija preko televizije i to javnog servisa. Vlast očigledno ima „alate“ da utiče na građane da joj bezuslovno veruju, ali ih ne koristi da normalizuje odnose između dve zajednice i dva naroda, već, sudeći po nalazima istraživanja, podstiče stvaranje podela.

Izvor: Euractiv.rs/Saopštenje BCBP

Foto: Pixabay.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *