Savet za borbu protiv korupcije, prilikom istraživanja za prethodnu deceniju, do sada je prikupio podatke na osnovu kojih se može zaključiti da se nad pojedinim medijima u Srbiji vrši snažan politički pritisak i da je uspostavljena potpuna kontrola.
Posustajemo sa medijima iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije, jer pod snažnim pritiskom političkih krugova mediji prećutkuju događaje, ili o njima izveštavaju pristrasno, selektivno i nepotpuno.
Kada je finansiranje medija u pitanju, neophodno je znati da vlast preko oglašavanja, koje za privatne emitere i izdavače predstavlja osnovni izvor prihoda, utiče na način izveštavanja i uređivačku politiku. Naime, državne institucije u Srbiji izdvajaju velika budžetska sredstva na oglašavanje, čime se ostvaruje lična i partijska promocija.
Svakodnevni primer jeste prekomerno izveštavanje i favorizovanje monopolske partije. Ogledalo toga jeste pozivanje na gostovanje u emisijama, ujedno unapred predupređena pitanja i odgovori dveju strana (žurnaliste i gosta), prekomerna i bespotrebna izlaganja moćnika o manje zastupljenim temama (dok se veća dešavanja u državi ignorišu, i ne dobija se adekvatan medijski prostor za informisanje i javnu polemiku o značajnijim i sažetijim temama.)
Dodelom sredstava donacije ili sponzorstva umanjuje se ili u potpunosti eleminiše mogućnost kritičkog izveštavanja, odnosno istraživanja poslovanja preduzeća i poslovnih odluka koje donosi menadžment. Mediji koji konzumiraju sponzorska novčana sredstva izveštavaju afirmativno o sponzoru.
Prema Zakonu o radiodifuziji : „Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije dužni su da poštuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede jednaku zastupljenost bez diskriminacije“, kao i da „Nosioci javnog radiodifuznog servisa dužni da: U vreme predizborne kampanje, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocije političkih stranaka, koalicija i kandidata koji iamju prihvaćene izborne liste za republičke, pokrajinske ili lokalne izbore, pri čemu ne mogu emitovati plaćenu predizbornu promociju i, u skladu sa svojim opštim aktima, mogu odbiti emitovanje programa i reklamnih spotova ako oni ne služe predizbornoj kampanji.“
Upravo kršenje konktretno ovih članova (kao i mnogih drugih zakona kojima je regulisano postupanje medija, kao i principi, mehanizmi i okviri medija) bilo je prisutno kao i sada, tako i ranije.
Savet za borbu protiv korupcije takođe navodi: „Poseban uticaj vlast ostvaruje preko RTS-a koji, umesto da bude javni servis građana i dalje predstavlja servis za političke strukture, ali i produkcija koje su blisko vezane za vrhove vladajućih stranaka i članove Upravnog odbora RTS-a. Preko RTS-a se ne ostvaruje opšti interes, jer ovaj medij kao nosilac javnog radiodifuznog servisa, ne izvršava obaveze i krši Zakon o radiodifuziji.“
Prema pisanju lista „Politika“, „U upravo završenoj predizbornoj kampanji opštih izbora 2012. moglo se uočiti favorizovanje jedne političke opcije na račun drugih, tako što je u udarnim informativnim emisijama Dnevnik 2, objavljen niz priloga o pseudo-događajima u kojima se pojavljuje dosadašnji predsednik države i predsednik najjače stranke vladajuće koalicije. Nije suvišno napomenuti i da je RTS naplaćivao promotivne termine strankama. Cene su bile na Prvom programu televizije od 3.300 do 16.500 dinara po sekundi, a na Drugom programu od 2.800 do 4.000 dinara po sekundi, uprkos odredbi Zakona o radiodifuziji, po kojoj javni servis treba, u predizbornom periodu, termine da ustupi besplatno.
U zakonu o javnom informisanju i medijima je propisano:
„Javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri.“
„Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog in formisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.“
„Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija.“
Moć ekrana ima veliki značaj za političare, jer im omogućava da na intiman način komuniciraju sa građanima i oblikuju javno mnjenje. Više kanala, više oglašavanja, više politike. Ponašanje medija ilustruje jedinstvo i jasnoću vlade i nivo konsenzusa u društvu jer ima ključnu ulogu u političkoj formulaciji.
Foto/Cover: Paul Einerhand
Tekstovi objavljeni u rubrici “Glas mladih – “MAAT A.S.”” predstavljaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom Media Start Info portala.
Milica Petrović je član studentske asocijacije „MAAT“, i student treće godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu